БОЖИЋ - ОБИЧАЈИ СРПСКОГ НАРОДА ИЗ ЛЕВЧА И ТЕМНИЋА од Станоја М. Мијатовића

Станојe М. Мијатовић

ОБИЧАЈИ СРПСКОГ НАРОДА ИЗ ЛЕВЧА И ТЕМНИЋА 

Б О Ж И Ћ
 

   Божић се у ова два краја рачуна у највеће и најсвечаније празнике; тек за њим долази Ускрс, Тројице, Ðурђев-дан и др. Истина да се и ти празници рачунају као велики, али се они не дочекују и не славе са оном радошћу, са оном унутарњом милином и страхопоштовањем, које из душе извире, као што се то чини на Божић. Ето због тога би га с правом могли назвати царем празника.
   За Божић се пости четрдесет дана (од 14 новем. до 25 децембра). Тај се пост у овом крају издржава врло строго, и у селу је реткост наћи кога, који ће тада да мрси. На три до четири дана пред Божић опажа се код овамошњих сељака неко живље кретање, нека ужурбаност, која личи на припрему за дочек неке високе личности. Тада је понајпреча брига сваког домаћина да самеље довољну количину брашна (и кукурузног и пшеничног), да дотера из забрана дрва и да набави, ако нема код куће, прасе за Божић ("божићњара"), вина и ракије.
   Домаћин и домаћица, или други који од старијих устану овога дана на три до четири сата пред зору, наложе ватру, те домаћин примакне божићњара уз ватру, а домаћица пристави лонац с купусом. Ако пре ложења ватре буде на бадњаку пауља, родиће година. Примицање "печења" уз ватру и одмицање од ватре оглашује се пуцњавом из пушака или пиштоља. Тако раде сви, због чега се по целом селу чује јединачна паљба. Убрзо устану сва деца, јер пуцњава пушака и њих пробуди. Једна од жена (или домаћица, ако је кућа инокосна) иде "на воду", а домаћин или који други мушкарац иде да намири стоку. Жена, која иде "на воду", понесе са собом клас кукуруза и стручак босиљка, па то све тако остави: кукуруз, да га има у изобиљу као воде, а босиљак, да вода буде свагда чиста. Ако коме стока не борави код куће, он понесе са собом умешен колач (у виду котура или алке, који натуче на десни рог дешњаку волу, па га за тим скине давши му полутку да поједе, а пола поједе он сам.) Ако пак стока борави код куће, онда се рано изјутра во уведе у кућу, ту се окади на ватри и натуче му се колач на рог. Ако би се во, при повратку из куће, побалегао у кући или на прагу, биће берићетна година. Свако кућње чељаде изјутра добро пази кога ће туђина прво да види. Ако би видело кога слабог и болешљивог, није му мило, јер веле да ће и оно бити болешљиво преко целе године. Сад се у место уобичајеног поздрава, поздравља са: "Христос се роди" и "Ва истину се роди". Тако се поздрављају све до Крстов-дана (5 јануара), када се поздрављају са: "Христос се крсти" и "Ва истину се крсти". На Богојављење поздрављају се пак са: "Христос се јави" и "Ва истину се јави".

   Оно женско, које је отишло по воду, донесе отуда пуна уста воде, коју проспе на ватру, да је не боле зуби преко године. При улазу у кућу она узме гранчицу од врха бадњаковог и, улазећи, говори: "Христос се роди!" на шта јој, они из куће, одговарају: "Ва истину се роди." За тим са оном гранчицом чара по ватри, говорећи: "Оваца, новаца, среће и кесе, живота и здравља!" Онај пак који је отишао да среди (намири) стоку, донесе отуда неколико гранчица од дрена и шипка. И он при улазу у кућу одломи једну шумовиту гранчицу од бадњаковог врха и, улазећи, говори и ради око бадњака оно исто, што и водоноша, при чему га једна од женских прска зрневљем од жита. После овога домаћица спрема даље шта има око ручка, загреје и замеди или зашећери ракију итд. Један од мушких наточи вина и ракије, колико је за оброк потребно. Док они то сврше, дотле је већ и служба божија свршена, која се овога дана почиње врло рано. Сад се прво окаде и помоле Богу, на исти начин као и на Бадњи-дан. После свршене молитве свако чељаде окуси прво од дрена, говорећи: "Јем дрен да сам здрав као дрен!" За тим окусе од шипка (или вина) говорећи: "Јем шипак да сам црвен као шипак." ¹) Кад и то ураде онда поседају за трпезу, која се и сада поставља на врећи или чему другом. Руча се обично сир, пиктије и печење, а старији при ручку пију још вино и ракију; деца добију сад по једну чашу вина. Прво се пусте деца да се омрсе и то обично месом од божићњара, да би се гојила и била здрава као свиња. Ако се прво омрси мушко дете, биће те године сви јагањци мушки; а ако женско, онда ће и јагањци бити женски (због тога увек пуштају женско дете да се прво омрси). За време ручка домаћин такође не заборавља наздравити бадњаку и прскати га вином.

   ¹) Понеки (нарочито у Левчу) уместо шипка окушају вино.

   После ручка млађи иду те се љуљају, грудвају снегом и возају низ брдо на за то удешеним саоницама. Момци и ислужени војници још гађају белег из пушака, скачу, рву се итд. Старији људи највише и најрадије седе поред костаре вина и гуде уз гусле, које се у ова два краја још понегде чују. Добро се пази да овога дана нико не спава, јер ће после често побољевати. Сеоски сокаци су скоро пусти, јер се данас "не ваља" да ко кога посећује. Исто тако "не ваља се" на Божић бити, јер ако би ко кога ударио, изилазили би му преко целе године чиреви по телу. Ко би на Божић разбио неку ствар, тераће га преко целе године штета. Ако на Божић има много снега на земљи и иња по дрвећу, родиће година. Но ако на Божић дува југ, неће бити добро ни по берићет ни по људско здравље. Женске узимају овога дана свој рад, те започињу мало радити, како би им после ишао посао од руке преко целе  године, а мушки пребрајају новац.
   У овом крају чине на Божић и разне чини. Ми ћемо овде само неколико поменути. Кокошке се овога дана ране на овај начин: домаћица узме своју тканицу, па веже крај с крајем те тако направи круг, у који сипа од синоћ остављене мрвице хлеба и отрошени кукуруз и сваби сву живад на храну. То се тако "чини" да се не би живина преко године растурала, но да би свагда била на окупу и да би ишла за тканицом домаћичином, коју она свагда на себи носи. Ради здравља прескаче понеко на Божић рано изјутра неколико пута преко ватре, говорећи: "Сваку болешчину, која би пошла на мене, нека ватре згори" (тако три пута). Онај, који има пчеле, чини овога дана око њих ово: рано из јутра отиде из куће један на оближњу реку или поток, те захвати пун врг воде, заједно с песком, и преливајући том водом и песком кошнице, говори: "Како вас ја преливао водом, тако ви мене медом; колико песка у реци, толико вас у кошници." После овога узме ражањ, цевљаник и витао, па са тим стварима три пута опколи око пчела. Ово ради за то, да се пчеле само туда витлају и да никуд не беже изван пчеланика, кад се буду ројиле. Ако који орах или друга која воћка није у тој години родила, онда рано на Божић отиду двојица к њој са секиром те јој "прете". Један замахне секиром да је удари, а други га пита: "Шта ћеш то?" - "Да је пресечем," одговара онај. - "А зашто да је пресечеш?" - "Зато, што неће да роди." - "Немој је пресећи, већ јој опрости за сада, па ће јој данашњи свети Божић помоћи да до године роди." Тако раде три пута, и кажу да после те претње дотична воћка мора до године родити.

   После подне, око заранака, домаћица, а ређе домаћин, отиде са још којим кућњим чељадетом те накрми стоку. Понека при овом крмљењу зна понешто и да "учини" али је тај обичај већ редак. Кад се врате од стоке, позову неко дете, обично мушко, из комшилука да их "полази" ¹). Но зову и старије људе, па и девојке. При овоме пазе да је дотични, што они веле, "батлија", и да му сваки посао иде од руке. Кад нађу таквог, окупе сви из суседства да га зову, да их полази. Полажајник, кад улази у авлију, ухвати кокошку или коју другу живину, те је закоље, и она се одмах пече за ручак (главни), који после поменутог доручка бива, око 2-3 сата по подне. Крвљу ове заклане живине домаћица намаже горњи кућни праг, да би се све кокошке око куће скупљале. При улажењу у кућу, полажајник одломи једну гранчицу од бадњакова врха и са њом улази у кућу, говорећи: "Христос се роди!" и "Срећан вам Божић!" при чему га домаћица прска житом и одговара на поздрав, а он, чарајући оном гранчицом по ватри, говори: "Нека нам данашњи свети Божић донесе, колико ових жижица, толико оваца, новаца, среће и кесе, живота из дравља". За овим га уведу у собу и ту му донесу малу троногу столицу са јастуком да седне на њу. Он седа, а ови га преваре, те му столицу измакну и он се преврне. То раде да се преврћу пуна кола са берићетом. После овога он меће неку пару на бадњак, која се после даје домаћину, да је он да мајстору (ковачу), кад буде пред орање клепао раоник. И то се ради за то да буде година срећна и берићетна. За овим посаде полажајника на стално место, са кога не сме да се диже, да се не би преко године квочке са јаја дизале, и заогрћу га врећом или покровцем, да се дом заогрне сваки добром. После свега овога настаје прави ручак. Сад се оним јутрошњим јелима дода још и то после пијења "у Славу" печена кокошка, каква печена кобасица, црева, вешалица или какав део од извађене утробе из божићњара. Сад се пије "у Славу", скоро на онај исти начин као и на бадње вече, а за полажајника се сече највећи колач, који је нарочито за овај дан умешен. За време пијења "у Славу" пуца се из пушака. Свак се труди да свога полажајника што боље угости и почасти. По "Слави" домаћин пије за здравље полажајниково, говорећи: "Фала и поклон сви редом. Ову чашу вина напићемо у твоје здравље Милораде (или већ како се буде звао); твојих родитеља (т. ј. ако их буде имао) за здравље; твоје браће и сестара за здравље; твојој домаћици (ако је ожењен)  и твојој дечици за здравље; целој твојој поменутој и непоменутој фамилији за здравље; дао ви се Бог радовати као срећној браћи; твојих верних комшија, пријатеља и познаника за здравље; твога рада и заната за здравље; ми са мало речи, Бог са великим делом да Бог да!" После овога здрави полажајнику, па онда доспе малко вина у сатлик, говорећи: "Ово за омлађије. Нека Бог омлади у дому, у тору, и на сваком месту. Нека преблаги Бог изведе нашу младеж још на бољи пут, него што је овај, којим ми у животу идемо!" Кад који домаћин успе те опије полажајника, онда му то служи за похвалу (тако се овде мисли); а ако коме полажајник још и повраћа, то је још боље, јер веле да ће тако бљувати кукуруз свилу (кад буде свилао) и да ће се преливати кошеви пшеницом, ардови вином и ракијом, а дом зивотом и здрављем. По свршетку ручка дају полажајнику нарочито за њега умешени колач, у који забоду по једну пару и обавију повесмом тежине. Но имућнији домаћини, нарочито где у кући има девојака, или млада невеста, поред тога дају још и убрус или чарапе. Ако би се у кући десила у току године каква несрећа или велика штета, онда то приписују положајнику и сматрају га као по све несрећног човека.

   ¹) Ну многи то остављају за други дан, а неки неће никога ни да зову, већ који први дође у кућу, то им је полажајник.

   Ако се које дете роди на Божић, верују да неће бити добре среће.
   Други дан Божића прославља се скоро на исти начин као и први с том само разликом, што се овога дана иде и долази у госте, због чега су улице живље и веселије. Ако првог дана није неко полажен, онда онога, који му први овога дана дође у кућу, сматра за полажајника. И овога дана пије се "у Славу" и сече се колач на исти начин и у исто време као и првог дана. И првог и другог дана не брише се (мете се) ни кућа ни соба, нити се диже постављена совра. Овога се дана почиње јести ложицама.
   Трећег дана Божића, рано изјутра, избаци се сва слама из "куће" и собе и растури се по шљивама, јабукама, крушкама и другом воћу (мећући је између чатала или ракаља) да би у идућој години што боље родило. Сад се "кућа" лепо побрише и растреби, за тим се унесу у њу оне ствари, које су на Бадњи-дан изнете. Ðубре (сметлиште), заједно са метлом, којом је кућа побрисана, носи се и баца у какву јаругу, реку или поток далеко од куће. То кажу да се "ваља", јер верују да се са оним сметлиштем (и метлом) избаце из куће бухе, а и свака стара рђа и несрећа. Нарочито пазе да ово "божићње сметлиште" не чепркају кокошке, јер ће после преко године тице да чепркају и једу конопљино семе, лук, расад и друге усеве.
   После овога узима се онај остатак ("чело") од сагорелог бадњака и исцепа се на неколико цепљика, од којих се направи неколико крстова. Један такав крст задене се за кућњу стреху, да Бог сачува кућу од сваке несреће и напасти; други се носи у виноград, у који се забада, да понесе добар род и да га Бог сачува од сваке непогоде; трећи се забада у посејану пшеницу да добро роди; четврти у качару; пети у кошару, да Бог сачува овце и сву стоку од сваке болести; шести у хладник и т. д.
   Божићњу свећу остављају, те је после упале и забоду у семе од усева, које пре тога окаде, па ће веле дотични усев добро родити и неће бити "главњичав". Ону воду, којом су.