Нова Година (Ново лето, Васиљев-дан, Мали Божић).
је празник више познат као Васиљев-дан или Мали Божић, а мање као Нова Година или Ново Лето. Овога се дана једе глава од божићњара, јер се тако "ваља", прави се груваница или чесница и пије се "у Славу", скоро на исти начин као и на Божић. Поред тога и овога се дана, као и на Божић, крми сва стока и иде у госте. Понеки, нарочито у Темнићу, остављају бадњак од Божића, па га на овај дан исцепкају и од њега праве крстиће, које после носе и забадају на иста места, као што сам то казао при опису Божића.
Но најглавнији обичај о овом празнику јесте прављење чеснице или груванице. Она се прави овако: рано у јутру овога дана умеси се један лепчић од пројиног брашна. Кад се буде сејало брашно за овај колач, меће се у њега љуспица од куће и од јарма, по једно зрно кукуруза, тикве, дулека, пшенице и пасуља, парченце од јабуке, крушке, дрена и шљиве, једна вредећа пара и неке друге стварчице. Пара је симбол богат
ства, љуспица од куће симбол домаћинства, дрен симбол здравља, а сви усеви и воће симбол берићета. Све поменуте ствари добро се измешају у тесту, од кога се, као што сам већ рекао, после умеси колач. (За то што се преће у ватру, а не меће се у црепуљу, зове се колач, мада он често пута може да буде већи и од обична хлеба). Овако умешен колач нашара се (одозго) нарочитом шараљком, која се нарочито за овај случај у кући чува, и ако се преко године више никако не употребљује. Шараљка је начињена од три дрвца: од шљиве, дрена и шипка, дебљине као дечији мали прст, а дужине 7-9 цм. везана унакрст, црвеним и белим концима, у једно, те кад се забоде у чесницу, онда оставља траг од три повеће тачке. Тако се шараљком ишара чесница или груваница на више места, па се после запреће у добар жар у ватришту.
Кад се сврши потребан посао, и кад се чесница испече, онда се чељад прво окаде и помоле Богу, па седају те ручају. Извађена цесница из ватре добро се обрише од пепела, за тим се разгреје маст у тигању или тепсији, па се чесница сва ту истроши, посоли и добро ложицом измеља. Сад се прво она износи те једе, и ко сад буде нашао коју од метнутих ствари, таква му се и судбина прориче; на пр. ако неко нађе пару, биће богат (трговац); ако нађе дрвце од куће, биће добар кућеник (домаћин); ако нађе дрвце од јарма (или плуга), биће радник; ако нађе дрвце од дрена, биће здрав; а ако нађе који усев или воће, биће берићетан (батлија) итд. После овога настављају ручак и пију "у Славу", као што сам то већ казао.
Понеки праве чесницу у тепсији, па је покрију сачем. Замету брашно и маст са по којим јајетом, метну све ствари, које сам поменуо, па сипају тесто у тепсију и покрију сачем да се испече. Кад се добро испече, исеку је на онолико парчади, колико има чељади у кући, па сваком даду по парче, и шта који нађе у свом парчету, оно је његово. Овако умешена чесница не шара се шараљком.
И на овај дан као и на Божић ретко који хоће да спава. Ако на овај дан пада снег или буде облачно, родиће година. На овај дан у вече понегде се купе на оро.
Многи Цигани овај дан славе и певају.
је празник више познат као Васиљев-дан или Мали Божић, а мање као Нова Година или Ново Лето. Овога се дана једе глава од божићњара, јер се тако "ваља", прави се груваница или чесница и пије се "у Славу", скоро на исти начин као и на Божић. Поред тога и овога се дана, као и на Божић, крми сва стока и иде у госте. Понеки, нарочито у Темнићу, остављају бадњак од Божића, па га на овај дан исцепкају и од њега праве крстиће, које после носе и забадају на иста места, као што сам то казао при опису Божића.
Но најглавнији обичај о овом празнику јесте прављење чеснице или груванице. Она се прави овако: рано у јутру овога дана умеси се један лепчић од пројиног брашна. Кад се буде сејало брашно за овај колач, меће се у њега љуспица од куће и од јарма, по једно зрно кукуруза, тикве, дулека, пшенице и пасуља, парченце од јабуке, крушке, дрена и шљиве, једна вредећа пара и неке друге стварчице. Пара је симбол богатства, љуспица од куће симбол домаћинства, дрен симбол здравља, а сви усеви и воће симбол берићета. Све поменуте ствари добро се измешају у тесту, од кога се, као што сам већ рекао, после умеси колач. (За то што се преће у ватру, а не меће се у црепуљу, зове се колач, мада он често пута може да буде већи и од обична хлеба). Овако умешен колач нашара се (одозго) нарочитом шараљком, која се нарочито за овај случај у кући чува, и ако се преко године више никако не употребљује. Шараљка је начињена од три дрвца: од шљиве, дрена и шипка, дебљине као дечији мали прст, а дужине 7-9 цм. везана унакрст, црвеним и белим концима, у једно, те кад се забоде у чесницу, онда оставља траг од три повеће тачке. Тако се шараљком ишара чесница или груваница на више места, па се после запреће у добар жар у ватришту.
Кад се сврши потребан посао, и кад се чесница испече, онда се чељад прво окаде и помоле Богу, па седају те ручају. Извађена цесница из ватре добро се обрише од пепела, за тим се разгреје маст у тигању или тепсији, па се чесница сва ту истроши, посоли и добро ложицом измеља. Сад се прво она износи те једе, и ко сад буде нашао коју од метнутих ствари, таква му се и судбина прориче; на пр. ако неко нађе пару, биће богат (трговац); ако нађе дрвце од куће, биће добар кућеник (домаћин); ако нађе дрвце од јарма (или плуга), биће радник; ако нађе дрвце од дрена, биће здрав; а ако нађе који усев или воће, биће берићетан (батлија) итд. После овога настављају ручак и пију "у Славу", као што сам то већ казао.
Понеки праве чесницу у тепсији, па је покрију сачем. Замету брашно и маст са по којим јајетом, метну све ствари, које сам поменуо, па сипају тесто у тепсију и покрију сачем да се испече. Кад се добро испече, исеку је на онолико парчади, колико има чељади у кући, па сваком даду по парче, и шта који нађе у свом парчету, оно је његово. Овако умешена чесница не шара се шараљком.
И на овај дан као и на Божић ретко који хоће да спава. Ако на овај дан пада снег или буде облачно, родиће година. На овај дан у вече понегде се купе на оро.
Многи Цигани овај дан славе и певају.
Нема коментара:
Постави коментар