Станојe М. Мијатовић
ОБИЧАЈИ СРПСКОГ НАРОДА ИЗ ЛЕВЧА И ТЕМНИЋА
Бадњи-дан
Овога дана рано изјутра почисти готово сваки домаћин димњак (оџак) у кући, па затим убије прасе, које се зове божичњар. Божићњару се деца радују више но и самом празнику, и управо код њих је овај празник оличен у овом прасету; за то се сваки домаћин, па био он макар и најсиромашнији, стара да овога дана не остане без божићњара. Крв од божићњара остављају да се њоме на Божић закрми стока (ради запата). Исто тако остављају и јабучицу од прасета, коју натакну на сирово дрво, па склоне под стреху да се суши; ако некога боли гуша, они сипају кроз њу воду и дају болеснику да пије. Ако који сељак не би имао да купи прасе за овај дан, он коље неко бравче из стада; а који ни то не би имао, он коље ћурана, гуску или петла, само неће да дочека Божић, а да што год не закоље. После овога понеки иду у оближњи забран за дрва. На Бадњи-дан жене су још у већем послу, него мушки; оне тада имају, како саме веле, пуне руке посла. Проперу, што имају за пропирање, окрпе, заплету, доврше неки свој (женски) посао, ако је на мало остало, и месе од пројина и пшенична брашна хлеба, колико ће требати за три дана. Од сквасног (пшеничног) теста месе четири повећа шарена колача, који ће се пресећи, кад се буде пило "у Славу", на Бадњи-дан (увече), на први, други и трећи дан Божића. За овим умесе колач за полажајника, за вола и неколико обичних колача, које још истог дана дају деци (сваком по један) да поједу; после овога месе разне друге фигурасте колаче (као на пр.: зеца, гуску, пловку, кола, топуз и др.), које о Божићу дају гостима за децу или носе деци, кад иду у госте. Још умесе један колач за овце; он се прави на форму маказа и њима се закрмљују овце на Божић. За овим умесе колач за свиње, којим их закрмљују такође на Божић; овај се колач прави на форму лопте, по врх које се мећу ситне куглице од теста. То раде све због запата. После мешења, жене напуне овсаном или јечменом сламом опране јастуке и сламњаке, па их ушију и после доводе у ред и чисте "кућу" и собу, у којој ће се божићковати. Децу обузме тада неко радовање, које је помешано с великим нестрпљењем. Мајке их теше, говорећи им, да је Божић близу, да ће довече да буде на тавану а сутра у кући. На Бадњи-дан још, хори се по многим кућама дечија песма:Божић, Божић бата,
Носи киту злата,
Да позлати врата,
Поред врата и кућу,
И сву децу у кући.
или:
У Божића три ножића,
Једним сече јабучице,
Другим сече вешалице,
Трећим сече печеницу.
или:
Иде Божић, коледо,
Нашем дому, коледо,
Сваком носи, коледо,
Кола здравља, коледо,
И све друго, коледо,
Што нам треба, коледо.
Један од људи иде овога дана у дрва и тамо одсече и једно церово дрво, коме се нарочита почаст указује и које се зове бадњак (отуда и Бадњи-дан). Који пак нису исли с колима за дрва, они отиду с вечери у свој оближњи забран, те тамо одсеку бадњак. Онај, који иде за бадњак, мора да има на рукама рукавице и да понесе са собом један клас кукуруза и за то нарочито умешени колачић. Кад дође у забран, он бира право церово дрво, средње дебљине. Кад га нађе, он се окрене према њему и истоку, прекрсти се три пута, попрска га кукурузним зрнима, преломи преко пола донети колачић и ослови га речима: "Добро вече свети бадњаче! Срећан ти дан! Дошао сам к теби, да те однесем дому моме, да ми тамо будеш веран помоћник у сваком напретку и бољитку: у кући, у тору, у пољу, и на сваком месту." За овим га почне у корену сећи. Пресек треба да буде кос, како би се на њега могле сместити ствари, којима се у вече дарује бадњак. Први ивер, који одлети од бадњака, оставља, те даје домаћици да меће под карлице, да би јој кајмак био толико дебео. Добро пазе да бадњак при падању не застане на којем дрвету, јер ће после томе домаћину да застане свака срећа у напретку. Пошто се бадњак пресече, носи се онако неокресан кући. Ту се исече на три дела: најдебљи део, јесте прави бадњак и он се не цепа; део, који је одмах до њега, јесте бадњачица, и она се такође не цепа, а најгорњи део су бадњачићи, и они се цепају на неколико делова. Врх са шумом оставља се, да се од њега ломе гранчице и чара по ватри.
Пошто је одсечен и припремљен бадњак, намирује се стока и узима у врећу слама за увече. Обично узимају јечмену сламу, али у недостатку ње узима се и друга. И сламу, као и бадњак, носе у рукавицама.
Пред сам мрак домаћице изнесу из куће столице, ступу (с тучком) и друге ствари, те склоне у другу коју зграду или под стреху иза куће. Поред тога, што је год дато коме на зајам у селу (суседство), узима се, а узето враћа се, јер се "не ваља" (ради здравља) да се ствари затеку на Божић код туђина. Сад је већ и вечера готова, која се разноврсношћу јела и слаткиша сматра као најлепша од свих осталих посних вечера. На њој мора бити макар и мало рибе (суве и сирове), ораха, меда, гибанице с купусом, и разних других јела, зејтином запржених.
Кад је све готово, сређено и припремљено; кад је цео посао свршен, и кад су сви укућани на окупу, онда наступа бадње вече, на којем се ово ради: прво се наложи у кући велика ватра; за тим домаћин навуче рукавице и јави домаћици и осталим укућанима да ће да уноси бадњак. Домаћица брже боље спреми у сито кукуруза (или - ређе - пшенице). Домаћин се при повратку накашље и лупи ногом пред вратима, како би га сви укућани дочекали стојећи. Улазећи у кућу говори: "Добро вече, срећње бадње вече, срећан бадњак; ево где га у кућу уносимо, те да нам у идућој години донесе: оваца, новаца, среће, кесе, берићета, здравља и сва жељена добра. За то нека нам је срећан и добро дошао!" Говорећи ово, он чара с њим по ватри, па га полаже, али тако да "глава" (дебљи крај) бадњака дође у зачеље огњишта. Кад је домаћин прешао кућни праг с бадњаком у рукама, домаћица га прска житом говорећи: "Добро нам дошао и срећан ти бадњак." На исти начин домаћин уноси бадњачицу и бадњачиће. Кад се све то метне на ватру, онда се преко бадњака љубе сви укућани, при чему почиње домаћин са домаћицом. Ово раде за то да се овце љубе с јагањцима, краве с теладма и т. д.
После овога домаћин иде за сламу, која стоји у врећи, пред кућним прагом. Уносећи сламу, говори: "Добро вече и срећне бање вече!" Домаћица га и сада прска кукурузом, одговарајући му: "Добро дошао и срећње бадње вече, да Бог да!" Врећу не одвезује, већ јој "уста" окрене доле низ своја леђа и, држећи је тако обема рукама преко рамена, говори: "Квок, квок, квок". Деца и остала кућна чељад трче за њим, чупају и растурају сламу по кући, вичући: "Пију, пију, пију" итд. Свако дете, па и оно најмање, и сваки укућанин, "ваља се" да гази обувен у чарапе по слами (јер у противном изилазиће му по табанима преко целе године набоји), због тога је дужност домаћицама да за то вече спреме свакоме нове чарапе. Слама се на овај начин растури свуд по кући и по соби.
Кад се и ово сврши, моле се Богу. За ову молитву домаћица је спремила повећу воштаницу, коју домаћин пољуби, упали је на спремљеној земљаној кадионици, и, прекрстивши се, привошти је на источној страни кућњег дувара. За овим се укућани поређају у полукруг, окренув се свећи и истоку, али тако да сви мушки буду на десној а женске на левој страни. Домаћин стане до саме свеће, на десној страни, и он се моли гласно за све укућане. Прво окади три пута свећу, себе, сву чељад, бадњак и божићњара, за тим преда кадионицу домаћици, или ком другом чељадету, да окади све кућне одаје. Он пак, поклонивши се, говори: "Да се са страхом приклонимо часноме крсту и благоме Христу," и онда настаје права молитва. Ове су молитве врло различите садржине, јер ни у две суседне куће нису једнаке, за то их не доносимо као опште за један крај. Ну готово у свакој молитви призива се свемогући Бог, Исус Христос, Св. Дух, Света Тројица, Богородица и готово сви светитељи. То се тако понови три пута, а између сваког понављања говори се: "Господи помилуј" (8 пута), а последњи се пут каже: "Господи помилуј нас"; тако три пута узастопце. На свршетку молитве домаћин каже (3 пута): "Прими Боже малу молитву за велику, молимо ти се." А кад се после прекрсти, говори три пута: "Нека Бог услиши нашу молитву и на здравље молитва!" Жене се највише моле Светој Тројици, живој Богородици, Св. Петци и Св. Недељи. Деца ништа не говоре, већ подражавају у кршћењу старијима. Молитва је дуга и траје обично четврт до пола сата. По свршеној молитви угасе свећу и поседају поред ватре. Сад сваки узме да завезује угужвану сламу, говорећи: "Овако да завезује и роди кукуруз, пшеница, пасуљ, лубенице, диње, тикве, трешње, шљиве, крушке, јабуке, вишње" итд. Жене сад почну постављати вечеру али не на лопару, соври или столу, већ на простртом покровцу, врећи, бисазима или торби, а ако тога нема, онда на повећем убрусу. Сад се прво попију неколико чаша грејане, а затим хладне ракије, па се после отпочне вечера. Млађима се не даје ракија, али они ипак морају да чекају старије да одпочну с јелом. Прва часа ракије даје се свагда домаћину, и кад се он прекрсти за јело, онда сви отпочињу. Ова вечера, мора, као што сам рекао, да буде богата. При пијењу вина домаћин наздравља и бадњаку, при чему га одмах другом чашом прелива вином. Сад домаћица метне на њега (на пресек): соли, меда, пшенице, колач, а домаћин пару. Со са бадњака остављају домаћице, те њом закрмљују стоку на Ðурђевдан; мед се даје пчелама да се боље роје, а пшеница и пара мећу се у прво пшенично семе: пшеницу да семе донесе изобилан род, а пару да пшеница има добру цену. Укућани пазе ко ће први спазити кад бадњак прегори; ко то види, срећан је, и он узима ону пару, која је на бадњак метнута. Кад дође на ред риба да се једе, прекине се вечера и пије се "у Славу". Девојка или скоро доведена снаха принесе колач, на који метне свећу, тамњан и босиљак, па то све покрије чистим убрусом. Кад га принесе, говори: "Добро ви седеће!" на шта јој сви одговарају: "Добро дошла и срећан ти колач!" За овим зађе те пољуби старије (почињући од домаћина) у руку, а млађе у образ. Кад је колач принесен, домаћин упали свећу на жару у кадионици, за тим метне тамњан у кадионицу и три пута окади колач, сву чељад, прасе и бадњак. За овим преда другом неком кадионицу да окади остале одаје, а он се у кратко помоли Богу. Ова се молитва прекида пијењем "у Славу" и сечењем колача. За то се напуне вином неколико чаша и сатлика. Домаћин прво узме једну чашу и говори: "Фала и поклон сви редом! Да пијемо чашу вина за Свете Славе, крепке и небесне. Бог и данашња Света Слава нека нам је права заштитница и искрена помоћница где стали, где сели, куд пошли, где дошли, на путу, на суду, у чарној гори, на мутној води, у дому, у тору" итд. Сад два и два од мушких па онда две и две од женских, певају гласно: "Кој' вино пије за Славе божје, помоз' му Боже и Славо божја". Осим домаћина ретко ће ко други овако да "богорада"; остали се обично прекрсте и наздраве другоме, али сваком, који пије, певају исту песму. Пошто сви пију, настаје сечење колача. Домаћин узме у леву руку колач а у десну нож, па се поклони три пута, говорећи: "Богу слава и колач, нама живот и здравље", на што му сви укућани одговарају: "Бог и Христос!" За овим укрсти ножем с доње стране колача три пута, говорећи: "Отац, Син и Св. Дух, амин", после чега пресече колач (такође с доње стране) унакрст. После овога један од најстаријих мушкараца прелије га вином четири пута, а домаћин говори: "Отац и Син и Св. Дух, Христос по среди нас", а враћајући вино у сатлик продужава: "Нека се преливају кошеви пшеницом, ардови пићем а дом животом и здрављем!" Сад преврне колач, па га сви окрећу једном или обема рукама, и пошто га тако три пута окрену, спусте сви руке сем домаћина и најстаријег сина, који преломе колач на две полутине. За овим саставе полутине па колач пољуби прво домаћин, па син (или ко буде). При првом љубљењу домаћин каже: "Отац", при другом: "и Син" а при трећем: "и Св. Дух". Те исте речи понавља и син и на свршетку пољуби оца у руку и раздвоји полутке. Сад гледају у кога је већа полутка, и за тога кажу да је бољи радин а смеју се ономе, у кога се затекла мања полутка. Домаћин своју полутку дели на четвртке, при чему четвртку из десне руке оставља у сито (нека је сита година), а четвртку из леве руке оставља на совру; и онај други разлама своју полутку на четвртине, па четвртку из десне руке подиже у вис, говорећи: "Оволика нека буде пшеница, конопље, лан, кукуруз" итд. па је оставља у раф или какво друго узвишено место, а четвртку из леве руке меће и он на совру. После сечења колача пије се "за крсно име". За ово су већ раније сатлици напуњени вином. Домаћин узима сатлик с вином и, прекрстивши се, говори: "Фала и поклон сви редом! Пили смо за Свете Славе крепке и небесне, а сад да пијемо за крста и крсног... (стр. 120) ... крушака и др. Пре него што почну да једу орахе, домаћин баци по један у сва четири кућна ћоска, и они се не смеју никако одатле узети (ко би их узимао излазиће му по телу, преко године, чирови). При вечери гледају да ли свачија сенка има главу; која не би имала, значи да ће дотични још у току те године умрети. После вечере домаћица узима виљушке и ложице и, везујући их сламом, говори: "Везујем уста копцима, вранама, свракама и другим грабљивицама, да ми не једу моје пилиће." Тако стоје везане и њима се не једе до другог дана Божића. Јело, које после вечере претекне, оставља се за Крстов-дан (5. јануара), пошто је то од Бадњег-дана први дан, који се пости, а оне сакупљене мрве (трохе) остављају да њима нахране сутрадан (на Божић) сву живину. После вечере сви се укућани у један мах изују, како се не би преко године кокошке растурале, па за овим иду на спавање, а један од мушких остане да лежи поред ватре и да чува бадњак да не изгори, као и ватру да се не угаси. Редуше или домаћице растребе и спреме још шта имају по кући и онда иду на спавање.
Нема коментара:
Постави коментар