В о д е
Текуће Воде – У Левчу су главне текуће воде:Дуленка, која извире са Црнога Врха,
Жупањевачка река, која извире из Тикве. Од њих, кад се састану у Беличком срезу, постаје Лугомир, Калинићка река, извире између самара и Тикве са Гледићких планина, пролази кроз Калинићки прњавор, Превешт, Лепојевиће и Опариће и утиче у Темнић, Бешњаја извире са оранака Беличкога Црнога Врха; Она је глава познате реке Белице, која прима и гратску Реку, састављену од Табаришког и Сеоског потока, Љубостињска река извире из Самара, Дуленка, која тече кроз села: Дулене, Пчелице, Рековац, Течиће, поред Кавадара, Рабеновца и Вукмановца и улази у Белички срез, Жупањевачка река, која тече поред Надрља, кроз Жупањевац, поред Малешева, Драгова, Белушића и Секурича те иде у Белички срез, Бешњаја гратска река находе се у атару села Велике Сугубине. Између села Превешти, Лепојевића, Риљца и Горњег Дубича находи се слатководно језеро на брду, које је за 50-60 метара над долином Каленићке реке, а у атару села Превешта. Ово језеро никад не пресушује и кажу да му се средина никад не следи, нити да има дна (за ово језеро везана је једна легенда, која прича како је неки човек ту орао њиву на светога Вртолому, и са њим била му жена. Бог му пошаље свога анђела да му каже да не оре. Када анђео дође, рекне му:“Што ореш, море, кад је данас вртолома?“ – „Нек он врти, како врти а ја ћу да вртим моју њиву“), одговори орач. Анђео прекрсти штапом – земља се провали и створи се језеро, у које пропадне орач и жена. Олујина, ко се тада беше подигла, однесе жени превез на једно, а ралицу на другу страну брда. Пијаће воде – У селима: Медвеђи, Малој и Великој Сугубини, Пољни, Калудри, Белушићу, Секуричу, Вукмановцу, Рабеновцу, Урсулима, Цикоту, Ратковићу, Слатини, Комаранима, Мотрићу, Сиљевици и Барама сељаци већином пију воду са бунара. У селима пак: Богдању, Рајинцу, Планиници, Доњем и Горњем Дубичу, Божуревцу, Риљцу, Шљивици, Надрљу, Доброселици, Пчелици и Дуленима обично пију воду са извора а у осталима пије се вода са река и бунара. Од извора да споменемо неке значајне: Луњевац, с врло добром водом за пиће, под једним брежуљком у селу Течићу, - Змајевац у селу Риљцу (овако се прозвао, прича народ, што су ту виђали змаја, и што се у њему находе змајотресине (листићи лискуна). Змај, по народном веровању, изгледа као вратило и кад рашири крила, он сине и распе варнице. Таквог су га виђали, причају, кад полети са Змајевца). Говор вода: (Г.М.Ј. Милисављевић у своме извештају овај извор назива Зговор). Између села Купањевца и Сибнице, на 20 метара испод великог града, одакле избија у воду поточић из једног распукнутог камена високог 5 метара; окренутог југу. Вода је врло добра за пиће. Када се код излаза тог поточића чучне чује се из пећине неки глас који се приближава звуку. На пет м. од излаза поточић потиче између два друга камена, међу којима је углављена дрвена полуцев – точак, с кога се вода пије где се такође чује исти звук. Због тога је добила овакво име. У Горњем Дубичу има извор са водом, која лечи од грознице. У Великој Пчелици код малог Ралетинца има чесма, која такође лечи од грознице.
Нема коментара:
Постави коментар