ПОВОЈНИЦА - ОБИЧАЈИ СРПСКОГ НАРОДА ИЗ ЛЕВЧА И ТЕМНИЋА од Станоја М. Мијатовића

ПОВОЈНИЦА

   Чим нека жена роди дете, одмах прва жена из суседства, са којом ова лепо живи и која за то дозна, умеси брзо, од пројиног или пшеницног брашна, један лепчић, на који мете крушац (грумичак) соли, спреми што год лепо за јело (на посном дану мељан пасуљ, а на мрсном пржених јаја, сира и кајмака несланог) и узме у стакло, пљоску или буклију ракије или вина, за тим спреми једну кошуљицу или платно за њу, које је везано црвеним кончићем а за овај утврђена једна пара, која се доцније веша детету о врат да га не би урекли, па то све завије у чист канавац или убрус и носи породиљи. То се зове повојница. ¹) Жена пак, која је повојницу прва донела, зове се "баба" или "бабица", па макар она и млада била. При улазу код породиље, "баба" назове Бога, пожели добру срећу принови (детету) и подигне све оно, што је донела, горе тавану, говорећи: "Да Бог да бећар (или девојка, ако је дете женско) оволики порастао!" После овога седне код породиље и понуди је с оним што јој је донела. Умешен лепчић да прво неком детету да га оно начне па тај залогај преда после породиљи да га у недрима чува, јер се тако "ваља". За оно јело, које сада породиља прво окуси, верује се да ће га после дете у животу најрадије јести. Ако "баба" овом приликом погледа дете, она пљуне на њега и рекне му: "гад"; то се тако "ваља", да га не би урочила. После овога, посаветује породиљу од чега треба да се добро пази и чува (на пр. да не излази на поље, нарочито после сунчевог заласка, да јој пелене не омркњавају на пољу, да никако не пије воду, да поред себе и детета држи: метлу, циганске гребене, нож, главицу белог лука и др., да држи у недрима онај крушац соли и први залогај од лепчића, и друго којешта, на пр. шта ће да чини да више никако или бар скоро децу не рађа, итд.), па се по том брзо враћа кући, јер иначе "не ваља" много да се задржава, за то што ће после дотичном детету да се задржавају сватови, кад буде стигло за женидбу или удадбу. Исто тако "не ваља се" ништа (па ни судове) том приликом враћати од донетог, јер ће после дотичном детету да се враћају сватови. Повојница се носи породиљи што пре зато, јер се хита да породиља сита задоји дете, те ће јој после бити увек сито и напредно. Обично дају породиљи прво да окуси вино, те да би јој дете било здраво и румено. Ако би "баба" спремала породиљи лепчић од сквасног (киселог) пшеничног теста, она удара на њега онолико поскурника и пробада га онолико пута струком босиљка за колико година породиља не треба да рађа децу, (за то обично удара 3-4 поскурника).
   Сматра се за велики грех ако се одмах новорођеном детету не пошаље повојница, јер се верује да се у том случају не би могло после удати, односно оженити. У народу постоји прича, како нека девојка није могла само због овога да се уда, те су после морали да је као девојку повију у пелене и да јој донесу повојницу...

   Од ове праве или прве повојнице разликује се друга, која бива после ове. Неко време после порођаја породиља спреми шта јој треба и у договору с домаћином позове кума, рођаке и сусетке на повојницу у одређени дан. Ова се повојница приређује обично недељом, празником, о Слави или одмах после Славе, а бива искључиво о мрску. Сем кума (т. ј. ако је мушко лице дете крстило) ретко ће који од људи доћи на ову повојницу, већ највише долазе жене. Свака пак жена, која пође на повојницу, понесе: погачу, чутуру вина или стакло ракије и печену кокошку, а и овом приликом неће се заборавити да се на  погачу метне мало соли, јер се тако "ваља". Поред ове части, жене ће још понети детету: кошуљче или платно за њега, чарапице, капицу, мантаче (антерицу, коповну), а рођаке ће поред тога донети још и неки дар (као на пр. наглавце, чарапе, убрус и др), које ће дати породиљи, домаћину и осталим укућанима; неће се заборавити да се понесу и паре, који ће се метнути на погачу. Донету "час" и дарове остављају на страну ²), па кад седну за богато спремљену совру, онда прво принесу домаћинску погачу, те сваки мете по неколико пара на њу, почињући од домаћина, који највише меће. Тако покупљене паре дају се после породиљи да их чува и у згодној прилици купи што год детету. У највише случајева мајка ће за ове паре купити детету чашу или какав други стаклени суд. После овога дају ту погачу неком детету (из куће) да је начне на три места, па први залогај од ње дају породиљи да га чува, па се после цела погача изломи. За овим принесе донету "час" кум и остале гошће, које га при приношењу увек прво у вис подигну, желећи да принова толико порасте, па га онда спусте на совру и дају да се погача начне. Пошто је принета "часа", окусе од свачијег вина, крстећи се и благосиљајући принову којој се повојница приређује. После овога раздаду донете дарове ³) љубећи при том старице у руку и продуже чашћење, а на крају домаћица (а и домаћин, ако је и он добио дар) дарује на првом месту кума, коме даје кошуљу, па онда остале гошће, које су дар донеле, дарујући свакој наглавке (а домаћин шамију - мараму). После овога повојничарке се разиђу свака својој кући.
   Да се на повојници добро пије и части сведочи и изрека: "Писмо (или частисмо се) кај на повојници", а тако кажу они, који су се негде добро частили.