Богојавце (Богојављење)
На сам празник, после литургије, врши се велико освећење воде у храму, или у порти храма. Та вода се узима и носи кући. Tу водицу прво окуси чељад, па тек после тога могу јести. Но где нема цркве, ту се ради овако: једно кућње чељаде, обично женско, отиде изјутра рано са судовима на извор да захвати воде. Са собом понесе киту босиљка и клас кукуруза; кукуруз остави код воде а с босиљком закити напуњене судове водом. Кад се вода донесе у кућу, онда узимају неначети суд, положе секиру на земљу, у кући или соби, где спавају, окрећући при том оштриљ ка истоку; за тим домаћин куће окади три пута чељад и кућу; после овога узима у једну руку спремљени суд с водом а у другу воштану свећу, па, држећи те ствари, стане на ушник положене секире, прекрсти се, пољуби свећу и наздрави домаћици са: "Христос се јави", на шта му она одговара: "Ва истину се јави", и онда пије из тога суда мало, говорећи: "Отац, и Син, и Свети Дух, амин". При сваком пијењу окрене се на другу страну, почињући свагда прво са источне стране. Напослетку, кад каже: "амин", скочи са секире, опет на источну страну, али при овом скакању добро пази да се свећа не угаси, јер ако се угаси, верује се да ће дотични умрети још у току те године. Овако пију водицу сви укућани редом, по старешинству. Неки још мећу пред секиру и жив угљен, као знак живота..
На Богојавце, изјутра рано, сипају воду у бурад с вином, верујући да ће се претворити у вино. Исто тако и богојавачка водица, која се из цркве донесе, или на напред поменути начин у кући освети, сипа се помало у свако буре с пићем, верјући, да се пиће после овога неће никад укварити. Ова се водица чува још и преко целе године и употребљава се као лек против ушобоље, зубобоље итд. а кад се вода у бунару, или расо у каци, опогани, сипа се, после чишћења, ова водица да још боље очисти.
На Богојавце се целог дана поздравља са: "Христос се јави" и отпоздравља са: "Ва истину се јави", јер овде народ верује, да се овога дана Христос јавио, а уочи овога дана (на Крстов дан) крстио, услед чега се тада поздравља: "Христос се крсти", и: "Ваистину се крсти". На овај дан свака млада невеста иде у оближњу цркву, и то свагда у оном истом руху, у коме је на венчању била. Ово се, кажу, "ваља" ради порода.
Народ овога краја верује да се уочи овога дана, око пола ноћи, отварају небеса и јавља Бог. Кажу за онога, који би то видео и тада потражио од Бога оно што жели, да би му Бог сигурно то дао. Отуда овде и постоји прича, како је неки човек у очи овога празника протурио (протнуо) главу кроз прозор од собе, и тако чекао да се Бог јави. Кад је било око пола ноћи, небеса се отворе и Бог се јави, а он, у оној забуни, место да рекне: "Дај ми Боже пун бучук (шиник) дуката" погреши те рекне: "Дај ми Боже главу као бучук". Бог му је, кажу, испунио жељу и он није могао никако после да врати натраг главу, те је морао да виче за помоћ и прозор да развали.
Нема коментара:
Постави коментар