ИЗ КЊИГЕ:ОБИЧАЈИ СРПСКОГ НАРОДА ЛЕВЧА И ТЕМНИЋА С. М. МИЈАТОВИЋА
Заветине су опште сеоске Славе, без којих није скоро ни једно село у нас. У овом крају су најчешће заветине (Славе) на Духове )(Свету Тројицу) и Спасов-дан (мали и велики). Изузетак чине само неколико села, која славе: Костантина и Јелену, Младенце, други Васкрс (тј. други дан Васкрса) и младог Светог Николу. Овде народ разликује два Спасов-дана: први Спасов-дан (Вазнесење Господње), зове "Велики Спасов-дан", а четвртак по Великом Спасов-дану зове "Мали Спасов-дан". Интересантно је, што има више села, која празнују Мали Спасов-дан, а мање која празнују Велики Спасов-дан. Да напоменем још да по нека села имају и по две заветине, у ком случају једна им служи као прекада. Уочи заветине, у вече, иду људи и жене у цркву, или ако ње нема у селу, онда под главни запис, (који се обично налази насред села) на богомољу. Том приликом сваки понесе у чистом убрусу трице, соли и свећу. Ту под записом свештеник чита потребне молитве, а они са упаљеном свећом држе пред собом оно што су понели и крсте се. Кад се ова богомоља сврши, онда сви целивају икону, па трице и со враћају кући и сутрадан с њима закрмљују стоку, држећи, да ће им због тога бити здрава и да ће се патити. Сутрадан чељад, лепо и чисто обучена, иду опет у цркву или под запис на богомољу, и пошто се она сврши, узимају икону, барјаке и крст, па с тим обиђу три пута цркву или запис, а за тим се крећу у поље на литију. Барјаке, крст и икону обично носе отреситији и виђенији момци. Носити ово сматра се за особиту почаст, за то се увек грабе око тога. Због овога врло често дође и до свађе, за то су неки свештеници одређивали таксу за ношење ових ствари, а неки су увели у обичај да се и за ово вади коцка. Барјаци, крст и икона оките се китама од цвећа и венцима од пшенице, јечма и осталих усева. На литији се иде овим редом: прво барјаци, крст и икона, за њима свет, који учествује у литији, за светом ђаци с учитељем а за њима свештеник, обучен у одежду. Момци, људи и деца, која нису била у школи, певају отегнуто: "Господи помилуј", а ђаци и сви они који су били у школи певају тропар дотичног празника. Певање између ђака и људи, бива наизменично. Кад литија пролази кроз село, онда жене доносе пред вратницу вино и ракију за старије а млеко у карлицама за млађе, од кога они узгред кусну по који пут. Но усред гурања и хитања свагда се више проспе, но што се поједе. Ово се износи у нади, да би се помоћу божјом и дотичног празника имало још више. При овом обилажењу сврну код колачареве куће, која је овога дана нарочито окићена и спремљена. Ту их чека све постављено и спремљено, те ручају, па се онда крећу даље. Тако обиђу неколико записа, обично на све четири стране поља, па се опет враћају месту, одакле су и пошли. Сваки запис прво обиђу три пута, па га обнове, тј. одељају помало с крајева онај крст, који је урезан на њему, преспу вином и окаде. При том свештеник очита кратку молитву, а сопственик записа изнесе ту понешто за "мезе" и понуди свештеника, учитеља, оне који носе барјаке, крст и икону, и још понекога из литије. Држи се за добро кад је коме запис у имању, јер мисле да ће чувати берићет од непогоде; за то се грабе да у имању подигну запис, због чега у понеким местима има више од 20 записа, које свештеник није у стању овом приликом, све да обиђе, због чега се после дотични сопственици љуте. За запис се узима скоро свако дрво, али нарочито пазе да буде родно. Он се познаје по урезаном крсту, који мора свагда бити на источној страни, а на многим местима је нарочито ограђен. Запис се сматра као свето дрво, па за то око њега одржавају велику чистоту и сматрају за велики грех, кад би га неко секао или се на њега пењао. Кад се литија врати натраг, онда остављају барјаке, крст и икону, па се одатле разилазе сваки својој кући. Учесници у овој литији зову се крстоноше. На овај дан домови у селу имају свечан изглед: све су зграде и двориште лепо побрисани; на мотку пред кућом изнете су стајаће спаваће хаљине; сва су деца измивена и лепо обучена; спољашње су вратнице окићене разним цвећем а пред њима је побрисано, итд. Сваки се домаћин нада гостима из другог села и непрестано их очекује, због чега се руча увек доцкан. Увече се спреми јело и пиће, па се с гостима излази на скуп, који се држи обично код главног записа. Ту се, за пуном совром, домаћин части са гостима, а младеж игра до нека доба ноћи. У чашћењу овде потпомаже и колачар, коме је дужност да и овде участи и угости, колико може. За совром колачаревом, на коју се позову виђенији домаћини заједно с гостима, сече се и колач, и ту стари колачар предаје пресечени колач новом колачару, кога бирају сви присутни. За то узимају имућнијег човека, који то није скоро био. Понеки сматрају за почаст да буду изабрати за колачара, али многи избегавају ово због трошка. При предаји колача, стари се колачар пољуби с новим, па се после нови изљуби са свима осталим, који су присутни. Ово се ради због тога да се стока љуби између себе, а нарочито да овце љубе јагањце, свиње прасиће, краве телад, итд. Сад новог колачара оките гранчицама од родног воћа, а нарочито од шљиве и винове лозе, (да окити година берићетом). После овога нови колачар донесе пиће, те и он части госте. Док се пије "у Славу" и сече колач, оро не игра. На Спасов-дан (велики) "ваља се" сваком јагњету одрезати мало од ува, па те одреске помешати с млеком и просути на жив мравињак, да се стока пати као мрави. Тога дана много домаћина закољу по једно јагње из свога стада, и ако им није заветина. То се ради због здравља стоке. О Тројицама почињу косити ливаде а на Мали Спасов-дан буше малој женској деци уши. Уши се прво натрљају у доњем делу са оштром вуненом крпом или копривом, па кад претрну, онда се проваљују челичном иглом и у рупу се увуче свилен кончић. Место трљања понеке жене опију децу зашећереним вином, па им онда уши проваљују.
Заветине су опште сеоске Славе, без којих није скоро ни једно село у нас. У овом крају су најчешће заветине (Славе) на Духове )(Свету Тројицу) и Спасов-дан (мали и велики). Изузетак чине само неколико села, која славе: Костантина и Јелену, Младенце, други Васкрс (тј. други дан Васкрса) и младог Светог Николу. Овде народ разликује два Спасов-дана: први Спасов-дан (Вазнесење Господње), зове "Велики Спасов-дан", а четвртак по Великом Спасов-дану зове "Мали Спасов-дан". Интересантно је, што има више села, која празнују Мали Спасов-дан, а мање која празнују Велики Спасов-дан. Да напоменем још да по нека села имају и по две заветине, у ком случају једна им служи као прекада. Уочи заветине, у вече, иду људи и жене у цркву, или ако ње нема у селу, онда под главни запис, (који се обично налази насред села) на богомољу. Том приликом сваки понесе у чистом убрусу трице, соли и свећу. Ту под записом свештеник чита потребне молитве, а они са упаљеном свећом држе пред собом оно што су понели и крсте се. Кад се ова богомоља сврши, онда сви целивају икону, па трице и со враћају кући и сутрадан с њима закрмљују стоку, држећи, да ће им због тога бити здрава и да ће се патити. Сутрадан чељад, лепо и чисто обучена, иду опет у цркву или под запис на богомољу, и пошто се она сврши, узимају икону, барјаке и крст, па с тим обиђу три пута цркву или запис, а за тим се крећу у поље на литију. Барјаке, крст и икону обично носе отреситији и виђенији момци. Носити ово сматра се за особиту почаст, за то се увек грабе око тога. Због овога врло често дође и до свађе, за то су неки свештеници одређивали таксу за ношење ових ствари, а неки су увели у обичај да се и за ово вади коцка. Барјаци, крст и икона оките се китама од цвећа и венцима од пшенице, јечма и осталих усева. На литији се иде овим редом: прво барјаци, крст и икона, за њима свет, који учествује у литији, за светом ђаци с учитељем а за њима свештеник, обучен у одежду. Момци, људи и деца, која нису била у школи, певају отегнуто: "Господи помилуј", а ђаци и сви они који су били у школи певају тропар дотичног празника. Певање између ђака и људи, бива наизменично. Кад литија пролази кроз село, онда жене доносе пред вратницу вино и ракију за старије а млеко у карлицама за млађе, од кога они узгред кусну по који пут. Но усред гурања и хитања свагда се више проспе, но што се поједе. Ово се износи у нади, да би се помоћу божјом и дотичног празника имало још више. При овом обилажењу сврну код колачареве куће, која је овога дана нарочито окићена и спремљена. Ту их чека све постављено и спремљено, те ручају, па се онда крећу даље. Тако обиђу неколико записа, обично на све четири стране поља, па се опет враћају месту, одакле су и пошли. Сваки запис прво обиђу три пута, па га обнове, тј. одељају помало с крајева онај крст, који је урезан на њему, преспу вином и окаде. При том свештеник очита кратку молитву, а сопственик записа изнесе ту понешто за "мезе" и понуди свештеника, учитеља, оне који носе барјаке, крст и икону, и још понекога из литије. Држи се за добро кад је коме запис у имању, јер мисле да ће чувати берићет од непогоде; за то се грабе да у имању подигну запис, због чега у понеким местима има више од 20 записа, које свештеник није у стању овом приликом, све да обиђе, због чега се после дотични сопственици љуте. За запис се узима скоро свако дрво, али нарочито пазе да буде родно. Он се познаје по урезаном крсту, који мора свагда бити на источној страни, а на многим местима је нарочито ограђен. Запис се сматра као свето дрво, па за то око њега одржавају велику чистоту и сматрају за велики грех, кад би га неко секао или се на њега пењао. Кад се литија врати натраг, онда остављају барјаке, крст и икону, па се одатле разилазе сваки својој кући. Учесници у овој литији зову се крстоноше. На овај дан домови у селу имају свечан изглед: све су зграде и двориште лепо побрисани; на мотку пред кућом изнете су стајаће спаваће хаљине; сва су деца измивена и лепо обучена; спољашње су вратнице окићене разним цвећем а пред њима је побрисано, итд. Сваки се домаћин нада гостима из другог села и непрестано их очекује, због чега се руча увек доцкан. Увече се спреми јело и пиће, па се с гостима излази на скуп, који се држи обично код главног записа. Ту се, за пуном совром, домаћин части са гостима, а младеж игра до нека доба ноћи. У чашћењу овде потпомаже и колачар, коме је дужност да и овде участи и угости, колико може. За совром колачаревом, на коју се позову виђенији домаћини заједно с гостима, сече се и колач, и ту стари колачар предаје пресечени колач новом колачару, кога бирају сви присутни. За то узимају имућнијег човека, који то није скоро био. Понеки сматрају за почаст да буду изабрати за колачара, али многи избегавају ово због трошка. При предаји колача, стари се колачар пољуби с новим, па се после нови изљуби са свима осталим, који су присутни. Ово се ради због тога да се стока љуби између себе, а нарочито да овце љубе јагањце, свиње прасиће, краве телад, итд. Сад новог колачара оките гранчицама од родног воћа, а нарочито од шљиве и винове лозе, (да окити година берићетом). После овога нови колачар донесе пиће, те и он части госте. Док се пије "у Славу" и сече колач, оро не игра. На Спасов-дан (велики) "ваља се" сваком јагњету одрезати мало од ува, па те одреске помешати с млеком и просути на жив мравињак, да се стока пати као мрави. Тога дана много домаћина закољу по једно јагње из свога стада, и ако им није заветина. То се ради због здравља стоке. О Тројицама почињу косити ливаде а на Мали Спасов-дан буше малој женској деци уши. Уши се прво натрљају у доњем делу са оштром вуненом крпом или копривом, па кад претрну, онда се проваљују челичном иглом и у рупу се увуче свилен кончић. Место трљања понеке жене опију децу зашећереним вином, па им онда уши проваљују.
Нема коментара:
Постави коментар