ЧУВАР НАРОДНЕ БАШТИНЕ - НЕНАД – НЕША ФИЛИПОВИЋ

„Музика је нешто што у мени вечно  живи“

                       

Мало је певача наше народне музике који су остали  верни  чувари  наше народне баштине као што је Ненад – Неша Филиповић, естрадни уметник из Рековца.

                        Његова љубав према народној песми није случајана јер је одрастао у породици где се одувек слушала добра песма и сви су лепо певали -  мајка севдалинке, тетка врањанске песме, ујак романсе -  тако да га је све то привлачило од малих ногу.

                        „Моји први почеци су били у КУД – у  „АБРАШЕВИЋ“  из Крагујевца, где сам провео најлепше године свог живота и стекао дивне пријатеље са којима се дружим и дан-данас“ – поносно се сеће Неша  , и додаје  „Поред тога стекао сам и  велико искуство кроз наступе на њиховим концертима“.

                        Године 1984.   учествује на манифестацији  „Распевана јесен“ у организацији  Продукције грамофонских плоча Радио Телевизије Србије и Радио Шапца. Тада је било дванаест младих кандидата са највећим зведама бивше Југославије а турнеја је трајала  четрдесет дана по свим већим градовима велике Југославије.

                        „Био сам сигуран у своје певање али сам, као релативно млад човек, имао

заиста велику трему пред публиком јер није лако певати пред десет-дванаест хиљда људи.

                        Имао сам среће да сам иза себе имао  сјајне свираче, који су од мене тражили да увек дајем маскимум свијих могућности како бих оправдао  њихово поверење које су ми указали.  

                        Морам да поменем два наша земљака, Хранислава  Урошевића – Баџу, и Милинка Марковића из Кавадара , од којих сам ја, на неки начин „крао“ занат.  Одлазио сам на места где су они певали и помно учио од њих“ – поносно нам открива наш саговроник.

                        Највише је радио  у  оркестру  Драгана Милошевића – Галета из Крагујвца а имао је и част да сарађује и са  Мирком Кодићем, Слободаном Лекићем, Синишом Туфегџићем,  Бором Дугићем....

                         Снимио је два соло албума и освојио прву и трећу награду на фестивалу „Моравски бисери“.

                        По наговору Аце Костића снимио је песму „Текла река Лепеница“  уз коју  су се Крагујевачни годинама будили.

                  

      „Певање ми је донело много тога у животу, пре свега путовања. Упознао сам дивне људе, са којима сам и дан-данас добар пријатељ, тако да ми је то највеће богатство. Музика је нешто што у мени вечно  живи.

                        Младим певачима поручујем  да морају да прођу својеврсну школу, а најбоља школа за почетак је певање у неком културно-уметничком друштву“  -закључује наш саговорник.

  Ненад Филиповић и данас негује традиционалну добру  песму, учествује на смотрама и културно-уметничким манифестацијама и представља Левач на најлепши начин , и то песмом , кога радо слушају младе генерације.

                       

                                                                                             Милан Р. Јовановић

ПРЕДСТАВНИЦИ ПОМОРОВАСКОГ ОКРУГА НА СМОТРИ ИЗВОРНОГ СТВАРАЛАШТВА СРБИЈЕ

 КУД „МЛАДОСТ“ ИЗ ВУКМАНОВАЦА

И после тридесетчетири године постојања КУД „Младост“ из Вукмановца поново је на победничког сцени Србије. Руководилац КУД-а „Младост“ , Слободнка Петровић, са пуно љубави и ентузијазма води друштво све ове године. Све више младих постају чланови Друштва.

            Култуно – уметничко друштво „МЛАДОСТ“  из Вукмановца постоји као регистровано друштво још од 1983. године као предани чувар народног стваралаштва.          Циљ оснивања овог друштва је окуљање деце и младих и рад на очувању народне традиције и обичаја. Окупља чланове свих узраста.

Пуних тридесет четири године   неуморно и са пуно љубави друштвом руководи Слободанка Петровић из Вукмановца. Никад јој није било тешко да окупи омладину и одрасле, како из Вукмановца тако и из околних места,  да би на најбољи начин представили Левач у најлепшем  светлу  културних вредности. Чинила је то а и данас  чини успешно , где захваљујући њој, слободно можемо рећи, КУД „Младост“ из Вукмановца  постиже најбоље резултате.

Њихова гостовања праћена су у целој бившој Југославији као и иностранству где су презентовали Левач и Србију на пољу културе. Запажено је учешће у емисијама   „Мали Божић“ у организацији РТС –а, „Огњиште“ ТВ Палма Плус, „Чаша воде са извора“ ...

Својевремено је КУД „Младост“ из Вукмановца  обухватао четири групе играча, деце до четвртог разреда основне школе, затим од четвртог до осмог, омладински фолклор као и  фолклор ветерана;  мушку и женску певачку групу , рецитаторску и драмску секцију... Треба поменути Животу Обрадовића који је  играо улогу у комаду „Јазавац пред судом“ -  Петра Кочића.

Данас у свом саставу КУД „Младост“ обогаћен је и групом лејкаша који су радо виђени на наступима.

После кратке паузе, КУД „Младост“ из Вукмановца са пуно енергије и воље наставља са радом. Успехе нижу један за другим.

Први свој успех ове године постижу на тадиционалном 48. левачком сабору „Прођох Левач – Прођох Шумадију“ у Каленићу.  На овој манифестацији  предсавили су се својим програмом који је обухватао казивање здравице, музичко извођење групе лејкаша и фолклорним играма из Левча. Њихов успешни наступ вредновали су стручњаци из Савеза аметера Србије и селектовани за представнике Поморавског округа, на завршној свечаности у Горњем Милановцу.

Убрзо затим свој успех потврђују на 32. смотри народног стваралаштва у Падежу , 2. септембра 2017. год. где својим  учешћем  доказују оправданост  одабира  представника из Левча.

У међувремену наступају и као гости у Глоговцу својим уметничким програмом.

Тако су као представници Поморавског округа лепоту левачких игара и ношње представили на завршној 45. смотри народног стваралаштва Србије,  1. октобра 2017. године у Горњем Милановцу.  Похваљени од стране Савеза аматера Србије и господина Србољуба Нинковића, председника Савеза аматера Србије, који их је лично поздравио и позвао на даљу сарању.

Била је ово лепа прилика да на манифестацији која окупља најбоље представнике крајева из целе Србије, Левач покаже своју лепоту и раскош у свирци песми и игри, што су успешно и учинили.

КУД „Младост“ из Вукмановца је друшто младих у правом смислу речи јер је Председник месне заједнице села Вукмановац, господин Марко М. Матић, млад човек а такође и  добар играч.

У разговору са нама рекао нам је да се МЗ села Вукмановац заложила да одмах уреди и адаптира просторије за редовне пробе, опреми помоћне просторије као и дом кулутуре, где би КУД „Младост“ из Вукмановца имао удобно место за вежбање и  наступе. У плану је да се све ово заврши до зиме и обезбеде добри и одобни  услови за  рад.  

КУД „Младост“ из Вукановца сарађује са Културним центром општине Рековац и локалном самоуправом општине , на челу са Председником општине др Александром Ђорђевићем, који помажу њихове активности и обезбеђују им превоз за учешће на манифестацијама изворног народног стварлаштва.

Такође имају у плану да проширују своје активности и окупе  што више младих чланова како би  кроз заједничко дружење очували српску традицију Левча.

                                                                                           Милан Р. Јовановић

ОДРЖАНА ТРЕЋА ГУЛАШИЈАДА У РАБЕНОВЦУ

СЕЋАЊЕ НА ВЛАДИМИРА – ВЛАДУ ВУКИЧЕВИЋА

ОДРЖАНА ТРЕЋА ГУЛАШИЈАДА У РАБЕНОВЦУ

Учествовало четрнаест такмичарских екипа.

Приређен богат културно-уметнички програм.

Победницима уручене награде а првонаграђеном и икона Св. архангела Гаврила израђена у дрвету која сваке године прелази у руке победнику.

У   порти храма Св. архангела Гаврила у Рабеновцу код Рековца, дана 23.07.2017. год, одржана је трећа по реду Гулашијада посвећана покојном Владимиру – Влади Вукичевићу, преданом уметничком ствараоцу, играчу, организатору и руководоицу Културно-уметничких дрштава, оличењу доброте и сећање на младост која се недавно угасила.

Манифестација је почела Светом литургијом где је начелствовао пензионисани парох десимировачки, протојереј-ставрофор Живота Марковић, уз саслужење протојереја Живомира Газдића, пароха горњо-сабаначог и јереја жупањевачког Горана Стојановића.

„Ова манифестација одржана је у организацији Црквене општине Течићко-

Рабеновачке“ каже главни носилац ове актинвости, протојереј Новак Илић, и додаје,

„Циљ манифестације је истицање вредности окупљања заједнице као живе Цркве

и   поштовање оних који су вредни пажње у времену у којем су живели и сећање на њих, какав је био наш Влада Вукичевић“.

Иначе, такмичарске екипе биле су на својим такмичарским местима од раних јутарњих часова да би обавиле припремне радње за почетак такмичења.

Такмичење је почело у 11:30 часова када су се вредни кулинари дали на посао.

Такмичење је отворио протојереј Новак Илић.

Ове године учествовало је четрнаест такмичарских екипа, тј. за три екипе више од прошле гулашијаде. И све је лепо организовано испод раскошних липа у порти Храма у Рабеновцу.

Из часа у час посетилаца било све више и нико није могао да остане равнодушан према пријатним мирисима гулаша из котлића кулинара, који нису хтели да одају тајне својих специјалитета.

Сви заједно су уживали и стрпљиво чекали када ће све бити готово. Уметнички део програма почео је у 15:00 часова тако што је програм отворио

протојерјер Новак Илић пригодном беседом о Влади Вукичевићу, у чије име је ово организовано, и подсећање на значај оваквих манифестација уопште.

Програм је водила Ђоковић Лела, иначе водитељ  локалних радио емисија.

У   програму су учествовали Јованка Остојић, мајка хероја Горана Остојића и учитељица у пензији, казивајући своју песму посвећену овом догађају, затим КУД

„Младост“ из Вукмановца који се представио играма из Левча,  КУД „Здравац“ из Јагодине са мушком и женском певачком групом и фолклором, и КУД „Радосав Лазић“ из Стубице код Параћина. Програм је завршен здравицом коју је казивао Предраг Благојевић – Ликер из Течића.

Након уметничког дела програма, уследило је проглашење победника. Оцењивачка комисија није имала лак задатак да, како су сами рекли, од

одличних специјалитета одаберу најбоље .

Али ипај су  одлучили  да прво место, на Гулашијади у Рабеновцу 2017. г.

припадне Драгану Петеровићу из Богалинца, који је поред награде, добио и икону Св. архангела Гаврила израђену у дрвету која сваке године прелази у руке победнику.

Друго место припало је Ђорђу Живановићу из Вукмановца, а Треће место освојио је Ненад Ђорђевић из Кавадара.

Ова манифестација, као и прошле године је реализована највећим трудом одборника Црквене општине Течићко-Рабеновачке. Манифестацију су помогли Општина Рековац, Телевизија „М“ Параћин, као и Слободанка Петровић из Вукмановца .

Од ове године установљена је и додела Златне плакете појединцима, заслужним грађанима овога места. Златну плакету ове године добио је Небојша Мркић из Рабеновца, за несебичан и значајан допринос Цркви и друштву.

Са ове манифестација упућена је   порука да је обавеза свих нас  да се старамо   о окупљању заједнице и да водимо рачуна о  заслужним појединицима који су оставили траг у времену,  који нису међу нама а у нашим срцима вечно живе.

Милан Р. Јовановић

ЗАШТО УЧИТИ ЗА ЦВЕЋАРА?

Пољопивредно-ветеринарска школа у Рековцу  нуди свршеним основцима једно од најлепших занимања - занимење цвећара.

 Има ли лепшег начина да се искажу осећања и намере, од букета одговарајућег цвећа? Опште је познато да се поједино цвеће носи одређено значење и да се управо приликом поклањања истог често води рачуна да се самим цветом нешто саопшти. Говор цвећа познат је од давнина, а жеља да се развије и користи језик без речи - језик цвећа, одувек је привлачила људе. Иако нема чврстих правила, а она која постоје разликују се од поднебља до поднебља, цвеће и цветне боје још и данас носе поруке и уз њих се везују одређена осећања.

Цвећарство као занимање захтева поседовање одређених вештина и креативности. Сваки цвећар треба да уме да изабере цвеће које одговара датој прилици и укомпонујега га у складан аранжман, као и да води рачуна да цвеће што дуже остане и изгледа свеже. Такође, сваки цвећар трба да зна да да одговор на питање како да изаберемо и негујемо саксијско цвеће.

Након успешног  завршетка школовања  за цвећаре ученици  ће стећи знања о врстама и карактеристикама саксијског и резаног цвећа, као и о зеленилу које се користи као помоћни материјал у цвећарству. Ученици  ће овладати техником израде аранжмана и декорација за разне прилике, а оспособиће се и за декорацију простора цвећем. Посебан део наставе  посветиће се нези, пресађивању и одржавању саксијског, сезонског и резаног цвећа.

Узгаја, купује и/или продаје разне врсте цвећа. Прави цветне букете и цветне аранжмане од сеченог цвећа и растиња. Засађује украсно биље као и дрвеће, а може радити и на одржавању јавног градског зеленила. Поред одржавања ниског растиња мора такође и да води рачуна о дрвећу. Штити биље од обољења и штетних инсеката. Константно се креће и ради у различитом окружењу.

Аранжер цвећа је занимање које захтева осећај за лепоту, слагање боја и материјала, али и

спремност да од малог и кратког, погрешно убраног, направи непредвидив и божанствено леп букет који ће сваког учинити срећним, било да је у питању рођендан, матура, дипломирање, венчање, порођај, или било која друга важна прилика за неког. Добрим цвећарем Вас чини сигурна и брза рука, која је способна да нечију жељу претвори у стварност.

Управо обуку овог атрактивног занимања  врши Пољопривредно-ветеринарска школа Рековац на смеру за цвећара.

Пракса производње цвећа у средини где се школа налази у последње време све више добија на значају. Конктретна обука вршиће се у  сопственим  стакленицима које ће школа још изградити за своје потребе. 

овом приликом позивамо ученике да упишу овај смер и тиме створе услове за сопстевни бизнис. 

СРЕДЊА ШКОЛА У РЕКОВЦУ УПИСУЈЕ СВА ТРИ ПЛАНИРАНА ОДЕЉЕЊА

Средња школа у Рековцу у овом уписном року има тренутно укупно уписаних тридесе 

ученика смера ветеринарски техничар,  осамнаест ученика смера економски техничар,  и седамнаест ученика у комбиновном одељењу  (дванаест пољопривредних произвођача, и пет цвећара).

То значи да школа уписује сва три планирана одељења и тиме показује да да и даље важи као школа која је перспективна за свршене основце, као школа са дугом традицијом.

Позивамо ученике да у другом уписном року упишу једно од два непопуњена смера, ЦВЕЋАР И ЕКОНОМСКИ ТЕХНИЧАР!

СНС ОПШТИНЕ РЕКОВАЦ НА ПРИМОПРЕДАЈИ ДУЖНОСТИ ПРЕДСЕНИКА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

На свечаној инаугурацији Председника Србије  Александра Вучића, која ће бити одржана у петак у згради Палате Србија, појавиће се бројне високе званице из земље и иностраства. На овај догађај позвана је и  делагација Општине Рековац коју  ће предводити Председник Општине Рековац, др Александар Ђорђевић са повереништвом  СНС - а Рековац, и чланови Општинског одбора СНС -а Рековац, који ће присуствовати овом свечаном догађају.  

ДУАЛНИМ ОБРАЗОВАЊЕМ ДО ЛАКШЕГ ЗАПОСЛЕЊА

ПОЉОПРИВРЕДНО-ВЕТЕРИНАРСКА ШКОЛА У РЕКОВЦУ

ОДОБРЕН УПИС КОМБИНОВАНОГ ОДЕЉЕЊА ПО ПРОГРАМУ ДУАЛНОГ ОБРАЗОВАЊА

За ђаке који упишу овај смер постоји обезбеђен песплатан интернат.Постоји и могућност судирања после завршене ове трогогдишње школе. 

         Министарство просвете одобрило je  упис комбинованог одељења трећег степена и то цвећар, вртлар и пољопривредни произвођач, уместо одељења пољопривредни техничар које је четвртог степена. Ово комбиновано одељење је по програму дуалног образовања, што значи да ће деца примати месечну новчану надокнаду у складу са могућностима. За ђаке који упишу овај смер обезбеђен је бесплатан интернат. Постоји могућност студирања после завршетка ове трогодишње школе.

           

И данас, после 50 година постојања, Пољопривредно-ветеринарска школа у Рековцу ужива велики углед.

Разлог томе је максимално и стално иновирање наставних садржаја и применa савремених метода и техника едукације, почев од основног струковног до специјалистичког, перманентног и других облика образовања.

Ученици наше школе  проводе време у модерно опремљеним учионицама  применом најновије технологије у образовању, модерног и удобног простора.

Школа је опремљена савременим  информатичким кабинентом и  рачунарима последење генерације као и савременим помагалима.

Професори Пољопривредно-ветеринарске школе су врхунски  стручњаци, максимално предани раду са ученицима.

Практичну наставу ученици обављају на школској економији .

Школа располаже земљиштем, потребном механизацијом за његову обраду, модерно уређеним шталама у којима се налазе животиње о чијем здрављу и напредовању рачуна воде запослени радници и професори који знање и љубав према животињама преносе на ученике. У склопу школске економије планирана је набавка неколико грла коња. Школа има тракторе и потребне  прикључне машине и  обрађује око 80 хектара земље, како у свом  власништву тако и оно које  узимамо под закуп.

На ораницама школа засађује све врсте житарица: пшеницу, кукуруз, овас, јечам, соју....

Такође на својим парацелама производи све врсте повртарских култура:  папирку, парадајз, краставце, купус, грашак...

Има краве музаре, расне свиње и мангулице,  овце и козе. У плану  је отварање  фарме товних пилића и кока носиља. Такође  школа има  стакленик и пластенике где ће цвећари моћи да изводе практичну наставу.  

Школа се бави и производњом меда где поседује 40 – ак кошница са тендецијом повећања.

Да би ученици стекли  шири спектар искуства у односу на основни школски програм у школи су обухваћене и додане ваншколске активности као што су активности ученика у школском ансамблу Културно-уметничког друштва, групи рецитатора , литерарној групи , драмској групи, групи инструменталиста,  групи интерпретатора народних и забавних песама, групи љубитеља лепе фотографије...

Све ове секције имају свој план и програм, као  и своје руководство.

Дом ученика налази се на лепом месту, окружен зеленилом, урађеним парком и цвећем разних боја. Када процветају  дугогодишње липе, милина је проћи поред интерната, а посебно становати у згради која је прилагођена за саврмени смештај ученика.

Директор школе, Владица Марковић, проф,   сматра да је ова образовна установа идеална за све младе људе који желе да се баве овим послом у будућности.

            -  Пољопривреда је једна од највећих шанси за запошљавање у Србији. Традиција ове школе је изузетно дуга – каже директор школе  и додаје - Препоручио бих свршеним осмацима из нашег региона и шире да упишу нашу школу, јер ће овде стећи право знање из ових области –

            Увођењем новог смера, комбинованог одељења по програму дуалног образовања, пружамо ученицима шансу  у смислу исказивања потреба која то занимања треба школовати јер млади треба да виде док се још школују како то изгледа кад се ради, па их то и опредељује можда и за отпочињање неког самосталног посла.

            Овде смо увидели шансу за отпочињање самосталног посла у области пољопривредне производње, цвећарства и повртарства.

            У области смера пољопривредног произвођача, ученици са баве пољопирвредном производњом : ратаством, повртарством  и воћарством.  Уче како да припреме тло за сејање и сађење, орање, ђубрње , наводњавање. И свет то на парацелама школске економије. Прате раст и развој житарица, крмног биља (за исхрану стоке) или поврћа. Уче како да сазреле усеве жању, убирају, складиште и дистрибуирају на тржиште.  Уче како се прерађује ратарски производи за индустријску производњу.

            У школи радиће на фарми, пластеницима и стакленицима , а у пракси по завршном школовању у шећеранама, млиновима, уљарама, у предузећима за прераду воћа и поврћа.Ученици ће бити оспособљени   самосталну пољопривредњу   као успешним вођењем сопственог газдинства..

Са звањем пољопривредни произвођач, ученици се могу запослити у свакој радној организацији која се бави производњом ратарских, воћарских, повртарских и виноградарских култура, на сточарским  фармама, у предузећима за прераду воћа и поврћа, у млиновима, а оспособљени су и да сами воде своју пољопривредну производњу.

Могу наставити и школовање путем доквалификације у образовни профил пољопривредни техничар.

 Циљ је да се већ током формалног образовања, стекну функционална, практична и применљива знања и развију вештине које би им омогућиле да се одмах по завршетку школовања, у што краћем временском периоду, укључе у реални процес рада, да практично већ током школовања науче да примењују теоретско знање које стичу и да можда по завршетку школовања, и сами оснивају сопствене бизнисе.

            И све ове три области, пољопривредни произвођач, цвећар и вртлар су директно компатибилне како са окружењем где се школа налази, тако и у условима саме школе где се настава изводи. Расположивост школских капацитета пољопривредног земљшта,  механизацијом, сточним фондом, као и парцелама за повртарске културе обезбеђују сигурно основу за оспособљавање ученика за отпочињање сопствеог бизниса из наведених смерова. Програм дуалног образовања предвиђа и  склапање уговора са послодавцима а да послодавци дају ученицима  и одређену надоканаду у колико желе да их задрже код себе.

            Пракса производња цвећа у средини где се школа налази у последње  време све више добија на значају. То је и разлог више да се ученици добро оспособе и стекну знања из ове области и стекну услове за сопстевни бизнис.

            Конкретна обука вршиће се у сопстевним стакленицима које ће школа још изградити за ове потребе.

Ученици на смеру  за цвећаре  стичу  знања о врстама и карактеристикама саксијског и резаног цвећа, као и о зеленилу које се користи као помоћни материјал у цвећарству. Ученици  ће овладати техником израде аранжмана и декорација за разне прилике, а оспособиће се и за декорацију простора цвећем. Посебан део учења посветиће се нези, пресађивању и одржавању саксијског, сезонског и резаног цвећа.

Озбизиром да се и сама школа налази у прекрасном и лепо уређеном амбијенту, препуном засађеног украсног биља  шансе за оспособљавањем вртлара су велике.

Ученици ће имати прилику да се уче узгоју различитх врста укрсног биља и цвећа, дрвећа воћа и поврћа, размножавању садница  и  њиховим засађивањем по парковима, вртовима и окућницама. Саднице  украсног дрвећа припремаће се  за продају .

И још много тога имало би се лепог и корисног говорити о актративним занимањима која су практична за примену одмах после  завршеног школовања а и могућностима примене  и самом току школовања.

Овом приликом позивамо ученике да упишу  једно од ова три  атрактивна смера у  Пољопривдно-ветеринарској школи у Рековцу и себи створе услове за соптвени бизнис.

                                                                                             Милан Р. Јовановић

СЕОСКЕ СЛАВЕ - ЗАВЕТИНЕ - ОБИЧАЈИ СРПСКОГ НАРОДА ИЗ ЛЕВЧА И ТЕМНИЋА од Станоја М. Мијатовића

   Заветине су опште сеоске Славе, без којих није скоро ни једно село у нас. У овом крају су најчешће заветине (Славе) на Духове ¹) (Свету Тројицу) и Спасов-дан (мали и велики). Изузетак чине само неколико села, која славе: Костантина и Јелену, Младенце, други Васкрс (тј. други дан Васкрса) и младог Светог Николу. Овде народ разликује два Спасов-дана: први Спасов-дан (Вазнесење Господње), зове "Велики Спасов-дан", а четвртак по Великом Спасов-дану зове "Мали Спасов-дан". Интересантно је, што има више села, која празнују Мали Спасов-дан, а мање која празнују Велики Спасов-дан. Да напоменем још да по нека села имају и по две заветине, у ком случају једна им служи као прекада.

   Уочи заветине, у вече, иду људи и жене у цркву, или ако ње нема у селу, онда под главни запис, (који се обично налази насред села) на богомољу. Том приликом сваки понесе у чистом убрусу трице, соли и свећу. Ту под записом свештеник чита потребне молитве, а они са упаљеном свећом држе пред собом оно што су понели и крсте се. Кад се ова богомоља сврши, онда сви целивају икону, па трице и со враћају кући и сутрадан с њима закрмљују стоку, држећи, да ће им због тога бити здрава и да ће се патити.
   Сутрадан чељад, лепо и чисто обучена, иду опет у цркву или под запис на богомољу, и пошто се она сврши, узимају икону, барјаке и крст, па с тим обиђу три пута цркву или запис, а за тим се крећу у поље на литију. Барјаке, крст и икону обично носе отреситији и виђенији момци. Носити ово сматра се за особиту почаст, за то се увек грабе око тога. Због овога врло често дође и до свађе, за то су неки свештеници одређивали таксу за ношење ових ствари, а неки су увели у обичај да се и за ово вади коцка. Барјаци, крст и икона оките се китама од цвећа и венцима од пшенице, јечма и осталих усева. На литији се иде овим редом: прво барјаци, крст и икона, за њима свет, који учествује у литији, за светом ђаци с учитељем а за њима свештеник, обучен у одежду. Момци, људи и деца, која нису била у школи, певају отегнуто: "Господи помилуј", а ђаци и сви они који су били у школи певају тропар дотичног празника. Певање између ђака и људи, бива наизменично. Кад литија пролази кроз село, онда жене доносе пред вратницу вино и ракију за старије а млеко у карлицама за млађе, од кога они узгред кусну по који пут. Но усред гурања и хитања свагда се више проспе, но што се поједе. Ово се износи у нади, да би се помоћу божјом и дотичног празника имало још више. При овом обилажењу сврну код колачареве куће, која је овога дана нарочито окићена и спремљена. Ту их чека све постављено и спремљено, те ручају, па се онда крећу даље. Тако обиђу неколико записа, обично на све четири стране поља, па се опет враћају месту, одакле су и пошли. Сваки запис прво обиђу три пута, па га обнове, тј. одељају помало с крајева онај крст, који је урезан на њему, преспу вином и окаде. При том свештеник очита кратку молитву, а сопственик записа изнесе ту понешто за "мезе" и понуди свештеника, учитеља, оне који носе барјаке, крст и икону, и још понекога из литије. Држи се за добро кад је коме запис у имању, јер мисле да ће чувати берићет од непогоде; за то се грабе да у имању подигну запис, због чега у понеким местима има више од 20 записа, које свештеник није у стању овом приликом, све да обиђе, због чега се после дотични сопственици љуте. За запис се узима скоро свако дрво, али нарочито пазе да буде родно. Он се познаје по урезаном крсту, који мора свагда бити на источној страни, а на многим местима је нарочито ограђен. Запис се сматра као свето дрво, па за то око њега одржавају велику чистоту и сматрају за велики грех, кад би га неко секао или се на њега пењао. Кад се литија врати натраг, онда остављају барјаке, крст и икону, па се одатле разилазе сваки својој кући. Учесници у овој литији зову се крстоноше.

   На овај дан домови у селу имају свечан изглед: све су зграде и двориште лепо побрисани; на мотку пред кућом изнете су стајаће спаваће хаљине; сва су деца измивена и лепо обучена; спољашње су вратнице окићене разним цвећем а пред њима је побрисано, итд. Сваки се домаћин нада гостима из другог села и непрестано их очекује, због чега се руча увек доцкан.
   Увече се спреми јело и пиће, па се с гостима излази на скуп, који се држи обично код главног записа. Ту се, за пуном совром, домаћин части са гостима, а младеж игра до нека доба ноћи. У чашћењу овде потпомаже и колачар, коме је дужност да и овде участи и угости, колико може. За совром колачаревом, на коју се позову виђенији домаћини заједно с гостима, сече се и колач, и ту стари колачар предаје пресечени колач новом колачару, кога бирају сви присутни. За то узимају имућнијег човека, који то није скоро био. Понеки сматрају за почаст да буду изабрати за колачара, али многи избегавају ово због трошка. При предаји колача, стари се колачар пољуби с новим, па се после нови изљуби са свима осталим, који су присутни. Ово се ради због тога да се стока љуби између себе, а нарочито да овце љубе јагањце, свиње прасиће, краве телад, итд. Сад новог колачара оките гранчицама од родног воћа, а нарочито од шљиве и винове лозе, (да окити година берићетом). После овога нови колачар донесе пиће, те и он части госте. Док се пије "у Славу" и сече колач, оро не игра.

   На Спасов-дан (велики) "ваља се" сваком јагњету одрезати мало од ува, па те одреске помешати с млеком и просути на жив мравињак, да се стока пати као мрави. Тога дана много домаћина закољу по једно јагње из свога стада, и ако им није заветина. То се ради због здравља стоке. На врх

   ¹) О Тројицама почињу косити ливаде а на Мали Спасов-дан буше малој женској деци уши. Уши се прво натрљају у доњем делу са оштром вуненом крпом или копривом, па кад претрну, онда се проваљују челичном иглом и у рупу се увуче свилен кончић. Место трљања понеке жене опију децу зашећереним вином, па им онда уши проваљују.

    а

НА ЂУРЂЕВ-ДАН - ОБИЧАЈИ СРПСКОГ НАРОДА ИЗ ЛЕВЧА И ТЕМНИЋА од Станоја М. Мијатовића

На Ђурђев-дан. - Овога дана, у јутру рано, сва се кућња чељад окупају у кориту или реци, ако је близу. У ту воду мећу: копитњак, здравац, калопер, коприву, омилен, селен, и друге траве и цвеће. Улога сваке метуте траве тумачи се скоро по самом имену, али коприву мећу да деца жарко љубе своје родитеље. После купања сви се обуку у ново и чисто одело и опашу врбом и дреном; врбом да расту као врба а дреном да буду здрави као дрен. Још задевају за појас: здравац, селен, рутвицу, и још понеко цвеће. Кога би сунце затекло у постељи на Ђурђев-дан, тај неће, како народ верује, бити здрав преко целе године.
   Овога јутра пусти се рано стока, те се напасе по пшеници и великој трави. Свак се сада стара да му стока буде добро сита, јер верује како му стока буде тога дана сита, тако ће бити и преко целе године. Занимљиво је, да овога јутра стока пасе обично росну траву, па су ретки случајеви да јој шкоди. Народ тумачи да је сада чува сам Св. Ђорђе. Чим се музна стока дотера с паше, одмах се музе у окићену ведрицу, као што сам то већ напоменуо. То се млеко свари и даје деци да једу. Сваком, пре јела, сипају воду за врата, да би млека било као воде. Многи не окусе млека, сира, и јагњећег меса пре Ђурђев-дана, а нарочито неће то окусити мајке, којима су деца умирала, или које имају децу "на сиси".
   Овога дана стока се крми око ручка и то на овај начин: с трицама се помешају све оне траве, које су набране на Биљни Петак, па се са тим закрми стока. За ово се набране траве претходно ситно исецкају, како би се лакше с трицама замеле. Стоку крме обично жене а ређе људи. Понеке жене, при крмљењу, мећу трице у круг од своје канице, да се не би стока преко године растурала. Трице се соле сољу од божићног дана. Стока се овога дана крми, да би била здрава и напредна. Телад и јагањци се не одвајају овога дана после музења од крава и оваца, већ цело дан иду заједно; тако се то "ваља" због запата саме стоке.
   Ујутру рано на Ђурдјев-дан направи се од лесковог прућа неколико крстића, па се по један метне под стреху од куће и осталих зграда, а остале однесу у њиве и винограде, те их тамо забоду у земљу. Ово се чини за то, да би крст сачувао дом и имање од свакога зла и непогоде.
   Многе жене измивају овога јутра главу своје деце са сврачијим или врањим јајетом. Ово чине за то, да не би деца имала по коси полеп (прут - перут).
   Овога дана ретко ко преко дана спава, јер кажу, ко то чини, биће после преко целе године спављив и дремљив.
   Имућни људи кољу за овај дан јагањце, јер верују да ће им се стока после боље патити.
   Ко је шугав, треба овога јутра да се окупа у роси, па ће му шуга проћи.
   "Ваља се" да мати на Ђурђев-дан посеје конопље, па ће јој деца брзо расти као конопље.
   "Не ваља се" на три дана пред Ђурђев-дан сејати кукуруз, јер ће да га једе много црв.
   Многе породице у овоме крају славе Ђурђев-дан.
   Ако је на Ðурђев дан ведро, биће родна (берићатна) година.

ВАСКРС - ОБИЧАЈИ СРПСКОГ НАРОДА ИЗ ЛЕВЧА И ТЕМНИЋА од Станоја М. Мијатовића

Велик-дан (Васкрс)

 

Пред Васкрс, који се овде зове и Велик-дан, на Велики Четвртак или Велику Суботу, граде се (боје) јајца и пеку колачи. Јаја се граде највише у варзилу, српку, броћу, рују, љускама од црног лука, а у најновије време и у разним металним бојама. ¹) У колаче се мећу бела и бојена јаја. У овом случају бојена јаја пеку се по два пута: у бакрачу или лонцу при бојењу и под сачем у колачима.
   На Васкрс, у јутру рано, понеки се умију водом, у којој је преноћило црвено јаје, здравац, рутвица и калопер. Ово се чини ради здравља. Из истог узрока даје се овога дана деци те прво окусе вино, да буду црвена као вино. После тога дају деци црвена јаја, те се туцају; онај, који разбије коме јаје, он му га узима, и овај је дужан да му га да. Ручак бива рано, одмах после службе божије. Понеке жене покупе оне љуске, што су их деца ољуштила од обојених јаја, па их иситне, замесе са пшеничним брашном и тиме залепе горњи део кућњег прага. Ово чине за то, да би се кућа сачувала од сваког зла и невоље. На Васкрс се поздравља са: "Христос васкрс;" и отпоздравља са "Ва истину васкрс'". Првога дана Васкрса не иде се нигде од куће, а другога дана обично жене иду у госте, и у том случају носе јаја с колачима, и то онолико комада, колико у дотичној кући има чељади. При том се добро пази да се које чељаде не изостави, јер би слутио његову скору смрт. Бабе шаљу зетовима велики колач са по десет и више јаја.
   Има изрека у народу, која каже: "Васкрс је до подне црвен, а од подне зелен", или: "До подне у јаја, а од подне у коприве". Тиме хоће да се каже, како овај празник већином долази у дане, кад је наш сељак у највећој оскудици, те нема довољно ни хлеба за исхрану.
   Имућнији људи на Васкрс кољу јагањце или младе прасиће.
   Сва три дана Васкрса купи се пред вече оро, које обично траје до првога мрака.