ОЦЕНЕ ОЦЕЊИВАЧА НА ДРУГОМ САБОРУ ЛЕВАЧКИХ ВИНОГРАДАРА И ВИНАРА

ОЦЕНЕ ОЦЕЊИВАЧА НА ДРУГОМ САБОРУ ЛЕВАЧКИХ  ВИНОГРАДАРА И ВИНАРА 

Поводом Светог Трифуна, славе виноградара и винара, у Пољопривредно-ветеринарској школи у Рековцу одржан је други Сабор левачких вина.
У оквиру манифестације организована су стручна предавања о развоју ове гране, како би се проширили засади винове лози и повећао извоз вина из Србије. У исто време организовано је стручно оцењевање вина, такмичење у категорији малих подрума и винарија.
На сабору су представљени
најистакнутији произвођачи грожђа и вина у Србији, као и чланови витешког реда Сингидунум.



Екипа Школског листа Пољопривредно-ветеринарске школе Рековац објавила је званичне резултате оцењивачке комисије:


Категорија малих подрума:


Прво место – категорија белих вина: Зоран Мирковић – Риљац

Друго место – категорија белих вина: Ђорђе Марковић – Рековац

Треће место – категорија белих вина: Драгослав Веселиновић – Лепојевић


Категорија винарија:


Прво место – категорија белих вина: Винарија „Милетић“

Друго место – категорија белих вина: Винарија „Левач“

Треће место – категорија белих вина: Винарија „Милосављевић“

————————————————————————————————————-

Категорија малих подрума:


Прво место – категорија розе вина: Зоран Марковић – Риљац

Друго место – категорија розе вина: Милан Рашић – Течић

Треће место – категорија розе вина: Милан Јаћимовић – Лепојевић


Категорија винарија:

Прво место – категорија розе вина: Винарија „Милетић“

Друго место – категорија розе вина: Винарија „Левач“


————————————————————————————————————-


Категорија малих подрума:

Прво место – категорија црвених вина: Ђорђе Марковић – Рековац

Друго место – категорија црвених вина: Милош Димитријевић – Лепојевић

Треће место – категорија црвених вина: Милован Веселиновић – Лепојевић


Категорија винарија:

Прво место – категорија црвених вина: Винарија „Милосављевић“

Друго место – категорија црвених вина: Винарија „Милетић“Треће место – категорија црвених вина: Винарија „Милетић“ 

	БЕЛО ВИНО		ОЦЕНЕ ОЦЕЊИВАЧА
рбр	презиме и име такмичара  за БЕЛО  вино	шифра такмича	оцењивач 1.	оцењивач 2.	оцењивач 3.	УКУПНО
1	МИРКОВИЋ ЗОРАН, РИЉАЦ	ХХХ16	17	16	17	50
2	МАРКОВИЋ ЂОРЂЕ, РЕКОВАЦ	ХХХ19	16	15	16	47
3	ВЕСЕЛИНОВИЋ ДРАГОСЛАВ, ЛЕПОЈЕВИЋ	ХХХ9	16	14	16,5	46,5
4	ГРУЈИЋ ДРАГАН, ЛЕПОЈЕВИЋ	ХХХ3	17	16	12	45
5	МИЛИЋ ГОРАН ,ПОЉНА	ХХХ11	15	15	15	45
6	МИЛИНЧИЋ ИВАН, АЛЕКСАНДРОВАЦ	ХХХ20	14	16	15	45
7	СРНИЋ ДАРКО, ЛЕПОЈЕВИЋ	ХХХ14	14	17	13	44
8	БУШЕТИЋ ЈОВИЦА , РЕКОВАЦ	ХХХ15	13	17	14	44
9	ВУЛОВИЋ ДРАГАН, МОТРИЋ	ХХХ18	15	14	14,5	43,5
10	ВУЛОВИЋ МИЛАН, РЕКОВАЦ	ХХХ6	14	17	12	43
11	ЈЕВТИЋ МИЛОВАН, ВЕЛИКА КРУШЕВИЦА	ХХХ13	14,5	14	14,5	43
12	ТОМИЋ ТОМИСЛАВ, РИЉАЦ	ХХХ23	13,5	15	14,5	43
13	ВУКИЧЕВИЋ ЉУБИСАВ , ОПАРИЋ	ХХХ1	13	15	14,5	42,5
14	РАШИЋ АЛЕКСАНДАР, ВИНОРАЧА	ХХХ22	13	14	15,5	42,5
15	ВЕСЕЛИНОВИЋ МИЛОВАН, ЛЕПОЈЕВИЋ	ХХХ21	13	14	15	42
16	КРСТИЋ ДРАГАН, МОТРИЋ	ХХХ12	14,5	12	14,5	41
17	ТОМИЋ МИРОСЛАВ , РЕКОВАЦ	ХХХ17	14	14	13	41
18	АНТОНИЈЕВИЋ БОРИВОЈЕ, ЛЕПОЈЕВИЋ	ХХХ4	13	15	12	40
19	БРАШИЋ ДРАГАН, ОПАРИЋ	ХХХ10	14	13	13	40
20	МИЛОСАВЉЕВИЋ АДАМ , БЕЛУШИЋ	ХХХ2	15	10	14,5	39,5
21	МИХАЈЛОВИЋ РАДМИЛО, ЛЕПОЈЕВИЋ	ХХХ8	14	10	15	39
22	МИЛАНОВИЋ ЗВЕЗДАН, ОПАРИЋ	ХХХ24	14	11	14	39
23	МИХАЈЛОВИЋ ЗВЕЗДАН, ЛЕПОЈЕВИЋ	ХХХ7	13	12	13	38
24	ЈАЋИМОВИЋ МИЛАН, ЛЕПОЈЕВИЋ	ХХХ5	13	10	11,5	34,5
25
26
27
28
29
30	ВИНАРИЈЕ
1	ВИНАРИЈА МИЛЕТИЋ	20/1--3	17,5	17	17,5	52
2	ВИНАРИЈА ЛЕВАЧ	20/1--2	17	16	17	50
4	ВИНАРИЈА МИЛОСАВЉЕВИЋ	20/1--5	16	17	16	49
3	ВИНАРИЈА МИЛЕТИЋ	20/1--4	16	17	15,5	48,5
5	ВИНАРИЈА ЛЕВАЧ	20/1--1	15,5	15	16,5	47

РОЗЕ ВИНО		ОЦЕНЕ ОЦЕЊИВАЧА
презиме и име такмичара  за РОЗЕ вино	шифра такмича	оцењивач 1.	оцењивач 2.	оцењивач 3.	УКУПНО
МИРКОВИЋ ЗОРАН, РИЉАЦ	ХХ22	16,5	17	16	49,5
РАШИЋ МИЛАН. ТЕЧИЋ	ХХ32	16	16	16	48
ЈАЋИМОВИЋ МИЛАН , ЛЕПОЈЕВИЋ	ХХ5	15,5	15,5	15,5	46,5
СИМИЋ РАДИША, ОПАРИЋ	ХХ13	15,5	15	15	45,5
ТОМИЋ МИРОСЛАВ ,РЕКОВАЦ	ХХ25	13	16	15,5	44,5
МИЛЕТИЋ АЛЕКСАНДАР, ПОЉНА	ХХ16	14,5	14,5	15	44
АНТОНИЈЕВИЋ БОРИВОЈЕ, ЛЕПОЈЕВИЋ	ХХ4	14	14,5	15	43,5
КРСТИЋ ДРАГАН, МОТРИЋ	ХХ17	14	14,5	15	43,5
АНЂЕЛИЋ СЛАВОЉУБ, ВЕЛИКА КРУШЕВИЦА	ХХ20	13	15	15,5	43,5
ВУКИЧЕВИЋ ЉУБИСА, ОПАРИЋ	ХХ23	13	15	15,5	43,5
ЈАКОВЉЕВИЋ БОЈАН, БЕЛУШИЋ	ХХ3	14	14	14,5	42,5
КРСТИЋ ЖАРКО, МОТРИЋ	ХХ1	14	14	14	42
ПОПОВИЋ МИЛАН, ОПАРИЋ	ХХ2	14	14	14	42
МИЛИЋЕВИЋ ЗОРАН, РИЉАЦ	ХХ7	13	12,5	15,5	41
ВЕСЕЛИНОВИЋ ДРАГОСЛАВ, ЛЕПОЈЕВИЋ	ХХ12	13	13,5	14,5	41
ТРЕБИЊАЦ СТОЈАДИН, РЕКОВАЦ	ХХ24	14	13	14	41
ВОЈИНОВИЋ ВЛАДИЦА, ПОЉНА	ХХ15	14	13,5	13	40,5
СРНИЋ ДАРКО, ЛЕПОЈЕВИЋ	ХХ21	14,5	11	14,5	40
МИХАЈЛОВИЋ ДРАГАН, ЛЕПОЈЕВИЋ	ХХ10	14	13	12,5	39,5
МАРКОВИЋ ПРЕДРАГ , ВЕЛИКА КРУШЕВИЦА	ХХ19	12	13	14,5	39,5
ПЛАЊАНИН МИОДРАГ, ТРСТЕНИК	ХХ26	13	11	15,5	39,5
ВУЧИЋЕВИЋ МОМЧИЛО, ОПАРИЋ	ХХ9	13	13	13	39
ВУЛОВИЋ ДРАГАН, МОТРИЋ	ХХ27	13	10	16	39
ВЕСЕЛИНОВИЋ МИЛОВАН, ЛЕПОЈЕВИЋ	ХХ31	12,5	12	14,5	39
МИЛИЋЕВИЋ ДАЛИБОР, БОЖУРЕВАЦ	ХХ6	12	12,5	13	37,5
ДИМИТРИЈЕВИЋ МИЛОВАН, ЛЕПОЈЕВИЋ	ХХ11	12	12,5	13	37,5
ЛУКИЋ СЛАВОМИР, БАРЕ	ХХ30	12	14	11,5	37,5
ВУЛОВИЋ МИЛАН, РЕКОВАЦ	ХХ8	12,5	12	12	36,5
КРСТИЋ ДЕЈАН, ВЕЛИКА КРУШЕВИЦА	ХХ18	13	10	13,5	36,5
МАРКОВИЋ ЂОРЂЕ, РЕКОВАЦ	ХХ28	13	10	13,5	36,5
ПЛАЊАНИН НИКОЛА, ПОЉНА	ХХ14	12	12	12	36
БРКИЋ ДРАГАН, УРСУЛЕ	ХХ29	12	10	12,5	34,5
ВИНАРИЈА МИЛЕТИЋ	20//4	16	16	17,5	49,5
ВИНАРИЈА ЛЕВАЧ	20//3	16,5	12	17	45,5

	ЦРНО ВИНО		ОЦЕНЕ ОЦЕЊИВАЧА
рбр	презиме и име такмичара  за ЦРНО  вино	шифра такми	оцењивач 1.	оцењивач 2.	оцењивач 3.	УКУПНО
1	МАРКОВИЋ ЂОРЂЕ , РЕКОВАЦ	Х28	16	18	17,5	51,5
2	ДИМИТРИЈЕВИЋ МИЛОШ, ЛЕПОЈЕВИЋ	Х8	17	17	17	51
3	ВЕСЕЛИНОВИЋ МИЛОВАН, ЛЕПОЈЕВИЋ	Х32	16,5	17	17	50,5
4	КРСТИЋ ДЕЈАН, ВЕЛИКА КРУШЕВИЦА	Х16	16,5	17	16	49,5
5	ВУЧИЋЕВИЋ МОМЧИЛО, ОПАРИЋ	Х7	16	16	16,5	48,5
6	СТАНОЈЕВИЋ ЂОРЂЕ,ОПАРИЋ	Х11	15	16	16,5	47,5
7	ЈОВАНОВИЋ ДРАГАН, ТЕЧИЋ	Х5	14,5	16	16,5	47
8	ВУЛОВИЋ ДРАГАН, МОТРИЋ	Х27	14	18	15	47
9	ЈЕВТИЋ МИЛАН , КАЛУДРА	Х23	15	16	15,5	46,5
10	КРСТИЋ ЖАРКО, МОТРИЋ	Х1	15	16	15	46
11	СТЕПАНОВИЋ СЛОБОДАН, ЛЕПОЈЕВИЋ	Х22	13	16	17	46
12	БУШЕТИЋ ВЛАДИМИР, РЕКОВАЦ	Х33	16,5	15	14,5	46
13	МИЛОСАВЉЕВИЋ АДАМ, БЕЛУШИЋ	Х2	15	16	14,5	45,5
14	МАРКОВИЋ ПРЕДРАГ, ВЕЛИКА КРУШЕВИЦА	Х17	16	16	13,5	45,5
15	АНЂЕЛИЋ СЛАВОЉУБ, ВЕЛИКА КРУШЕВИЦА	Х18	15	16	14,5	45,5
16	ТРЕБИЊАЦ СТОЈАДИН , РЕКОВАЦ	Х19	15	15	15,5	45,5
17	МИРКОВИЋ ЗОРАН. РИЉАЦ	Х25	15	16	14,5	45,5
18	АНЂЕЛИЋ БРАНИВОЈЕ . ВЕЛИКА КРУШЕВИЦА	Х4	14	15	16	45
19	ВУКИЧЕВИЋ ЉУБИСАВ ,ОПАРИЋ	Х26	13	16	16	45
20	МИЛИНЧИЋ ИВАН, АЛЕКСАНДРОВАЦ	Х29	13	15	16,5	44,5
21	ЛАЗАРЕВИЋ ЖОМА, ЖУПАЊЕВАЦ	Х20	14	16	14	44
22	ЂУРИЋ ДАРКО, ПРЕВЕШТ	Х31	13	15	16	44
23	МИЈАЈЛОВИЋ РАДОВАН, СИЉЕВИЦА	Х30	14	15	14	43
24	ПЛАЊАНИН НИКОЛА, ПОЉНА	Х14	15	14	13,5	42,5
25	ДАЧИЋ МАЛИША , ЛЕПОЈЕВИЋ	Х10	14	13	15	42
26	КРСТИЋ ДРАГАН , МОТРИЋ	Х15	12	16	13,5	41,5
27	МИЛАНОВИЋ ЗВЕЗДАН, ОПАРИЋ	Х35	12	16	13,5	41,5
28	РАШИЋ МИЛАН, ТЕЧИЋ	Х36	12	12	16	40
29	АНТОНИЈЕВИЋ БОРИВОЈЕ, ЛЕПОЈЕВИЋ	Х3	14	11	14,5	39,5
30	МИЛОЈЕВИЋ ДЕЈАН , РЕКОВАЦ	Х24	12	15	12,5	39,5
31	ВУЛОВИЋ МИЛАН, РЕКОВАЦ	Х6	14	11	14	39
32	ДАЧИЋ МИЛУТИН, ЛЕПОЈЕВИЋ	Х9	12	11	14	37
33	ПАВЛОВИЋ БОЈАН, ПРЕВЕШТ	Х34	13	11	13	37
34	ЛАЗИЋ МИЛОВАН, ОПАРИЋ	Х13	14	10	12	36
35	БУШЕТИЋ ЈОВИЦА , РЕКОВАЦ	Х21	12	12	12	36
36	СИМИЋ РАДИША, ОПАРИЋ	Х12	12	10	13	35
1	ВИНАРИЈА МИЛОСАВЉЕВИЋ	20//7	17	17	17,5	51,5
2	ВИНАРИЈА МИЛЕТИЋ	20//6	17,5	17	16,5	51
3	ВИНАРИЈА МИЛЕТИЋ	20//5	17	15	16	48
4	ВИНАРИЈА ЛЕВАЧ	20//2	16	14	14	44

ИЗВОР: ЕКИПА ШКОЛСКОГ ЛИСТА СРЕДЊЕ ШКОЛЕ У РЕКОВЦУ

ОДРЖАН ДРУГИ ЛЕВАЧКИ САБОР ВИНОГРАДАРА И ВИНАРА

ОДРЖАН ДРУГИ ЛЕВАЧКИ САБОР ВИНОГРАДАРА И ВИНАРА

 Поводом Светог Трифуна, славе виноградара и винара, у Пољопривредној школи у Рековцу одржан је други Сабор левачких вина.

У оквиру манифестације организована су стручна предавања о развоју ове гране, како би се проширили засади винове лози и повећао извоз вина из Србије. У исто време организовано је стручно оцењевање вина, такмичење у категорији малих подрума и винарија.

Виноградаре и винаре, учеснике Сабора левачких вина у рековачкој Пољопривредној школи, академик Слободан Милосављевић, проф. др Небојша Менковић, са Института за проучавање лековитог биља из Београда упознали су са резултатима научног истраживања здравих особина грожђа и вина сорте Прокупац.

У оквиру овог пројекта говорило се о виновој лози прокупац и њеним перспективама за коришћење у фармацеутске сврхе као потенцијалног извора нових препарата на бази лековитог биља.

На сабору су представљени најистакнутији произвођачи грожђа и вина у Србији, као и чланови витешког реда Сингидунум.

Према речима Љубише Стевановића, директора Пољопривредне школе у Рековцу, организатора Сабора, од изузетног је значаја што та установа на средњем и високошколском нивоу образује кадрове за воћарство и виноградарство. Исто тако важно је и да овај Сабор помогне удружење винара.

У погледу развоја виноградарства значајна су искуства винара, попут енолога Марије Милетић Симић, која у породичној винарији наставља дугогодишњу традицију.

На Сабору су проглашени нови чланови Витешког реда - витезови винари из Левча. Oву титулу понели су: Радивоjе Mилић, Драган Вуловић, Горан Jаковљевић и Бранислав Aнђелић.
Према оцени стручног жириjа, коjи jе оцењивао наjбоље вино у категориjи белих, црних и розе, произвођача вина у категориjи малих подрума и винариjа Левча, наjбоље вино у категориjи белих, произвео jе Зоран Mирковић из Риљаца и Винариjа "Mилетић". У категориjи црних, наjбоље jе оцењено вино Ђорђа Mирковића из Рековца и Винариjе Mилосављевић и у категортиjи розе, наjбоље jе вино Зора Mирковића и Винариjе "Mилетић".
Жири се опредељивао за наjбоље између 101 вина.

Винариjи "Левач" уручено jе решење ХAШAП винариjа. Винариjа "Левач" основана jе 1952. године. Бави се производњом грожђа, вина и ракиjе. Распослаже са 36 хектара винограда на коjима гаjи сорте: шардоне, италиjански и раjански ризлонг, гаме... Kапацитет винариjе jе три милиона литара а капацитет пунионице шест милиона литара на годишњем нову.

Сертфикат ХAШAП jе примио директор Винариjе "Левач" Драгослав Раденковић.

У уметничком делу програма у  огранизацији  професора  Владимира Степановића

гостима се представила ученица другог разреда Пољопривредно-ветернинарске школе, Дуња Цакић, песмом "Густа ми магла паднала". Затим је ученик трећег разреда, Милош Обрадовић, казивао беседу о Светом Трифуну а Александар Брадић  стихове о вину. 
Ученица трећег разреда основне школе  Василија Степановић казивала је "ЗДРАВИЦУ НАРОДУ СРПСКОМ".
На самом крају  представило се Културно-уметничко друштво "ЛЕВАЧ" из Рековца играма из Лесковца и Ниша.

ТАЈАНСТВЕНИ ГРОБ ХАЈДУКА - ВУЛЕТИН ГРОБ

ТАЈАНСТВЕНИ ГРОБ ХАЈДУКА:

 Златни крст и споменик који крвари над земљом?

Крај пута Крагујевац Рековац, у селу Ратковић, постоји гроб хајдука, а крај њега табла на којој пише “Вулетин гроб”. Поред старог каменог споменика, две дрвене клупе. Око гробнице – мистерија. О њој се по Левчу прича онолико колико Вулета лежи под земљом.

Када се споменик загребе, из камена капље црвена течност налик на крв, сведоче неки мештани.



Недалеко од споменика, испод пута, су куће наследника хајдука, домаћинства Вулетића. Ту живе Стева, Слава и Перица Вулетић са фамилијама. Перица каже да је Вулетина жеља била да буде сахрањен крај пута, не на гробљу.

Разлог је, како причају, што као убица, није хтео да лежи са онима који нису били тако грешни. Супруга му је сахрањена на гробљу.

– Вулета Милосављевић рођен је 1771. године у Вучитрну на Косову. После очеве погибије, са мајком и тројицом браће досељава се у Левач око 1778. године. Учествовао је у Првом и Другом српском устанку. Верујемо да је одликован златним таковским крстом. Увек је са собом носио две кубуре са којима је и сахрањен – објашњава Перица Вулетић.



Какододаје, прича се да је био висок и крупан човек, продорног погледа и бујних црних бркова.

– Народ га се плашио. Ни његови најближи саборци нису смели да га нагло буде из сна, јер је знао у тренутку да скочи и нападне. Легенда каже и да је имао вид као нико у крају, па су га чували ближњи да не гледа често у пламен ватре, да не би покварио вид – каже он.

Вулета је био нежења до пете деценије живота. Онда је решио да проси девојку, више од 20 година млађу од себе.

– Кренуо је са четири друга у село Парцане код Трстеника. Понео је кесу барута и јабуку. Оцу девојке, Вулета је ставио на сто оба, да бира, свадбу или смрт. Овај се “скаменио”. Знао је ко је Вулета. Девојка је била присебнија, сама је пристала на старог младожењу и жртву зарад живота фамилије. Вулетина жена звала се Пауна и родила му је два сина, Андреју и Милоша – прича Перица Вулетић.






О јунаштвима хајдука Вулете причају се различите приче, зависно од наследника са којим се разговара. По једној од њих, Вулету је позвао Бела Паша, да помогне око вуче воде из потока.

Када је паши донео тестију воде, овај му рече “вода је врућа, мораћу да те потковем ако се идући пут понови исто”. Вулета је поново отишао по воду, али је у ногавицу сакрио нож. Њиме је пресудио Бела Паши. По овом догађају један засеок се зове Белане, тврде неки Вулетини наследници.



Хајдук Вулета дочекао је дубоку старост, 96 година. Преминуо је 1867. Око његовог гроба лебдела је читав век још једна тајна.

– Пре 14 година, нас деветорица Вулетиних потомака санирали смо гроб. Рака је откопана, све до сандука. Неки су хтели да сандук отворе, али нисам дао. Све нас је ипак копкала прича о златном крсту. Нисмо сазнали истину – каже уз осмех Вулетић.

Фамилија је одувек сумњала да је један рођак узео златни таковски крст из сандука и продајом крста купио кућу. Ту породицу пратила је клетва да немају деце и кућа се пре десетак година потпуно угасила, прича се у крају.

Такође се говоркало да је једна старица, пар кућа од домаћинства Вулетића у селу Ратковић, током Другог светског рата продала Вулетин крст.

Екипа Телеграфа проверила је легенду овог краја, да Вулетин споменик “крвари” ако се загребе ноктима. Трагова црвене боје на споменику има, али “прокрварио” од мало гребања камена ипак није!

(Телеграф)

ИЗВОР: http://srbin.info/2014/09/17/tajanstveni-grob-hajduka/ 

СЕЋАЊЕ НА ИЗВОРНУ ФОЛКЛОРНУ ГРУПУ СЕЛА НАДРЉА

СЕЋАЊЕ НА ИЗВОРНУ ФОЛКЛОРНУ ГРУПУ СЕЛА НАДРЉА

Ретко који крај Србије је очувао оригинално извођење своје традиције и културних вредности као Левач. Изворне песме и игре овог краја пронеле су славу Левча широм земље и иностранства изазивајући одушевљење љубитеља изворне музике.

Левачка изворна музика позната је широм света а мало је познато да је, управо ова културна баштина позната захваљујући њиховом извођењу изворне фолклорне групе села Надрља којом је руководио Миливоје Савић.

Поменута фолклорна група била је активна 70 и 90 –их година прошлога века и тада су исписане најсветлије странице историје левачке изворне музике.

Сељани села Надрља, народни извођачи, живећи на обронцима Гледићких планина, свој начин живота су уткали у своје уметничко стваралаштво.

Као прво, можемо посматрати начин њиховог одевања. Извођачи, одевени у народну ношњу дају утисак пристојности честитости и достојанства. Ношња је складна и ненамељива израђена вештим рукама жена овога краја.

Начин играња у колу описује и начин њиховог живота.

Посматрајући играчко коло види се униформна целина стасистих играча , који се чврсто држе за руке и заузимају своје место у колу исто као у животу и на раду, сложно и сигурно.

Певање мушке и женске певачке групе одликује извођење у два гласа. Иако су то људи без музичког образовања начин певања се уклапа у сва музичка правила.

Живећи на обронцима Гледићких планина природа их је научила да дубоко удахну свежину Левачког ваздуха и пусте глас преко поља и гора. Сва бистрина ових људи преточена је у песму.

Као бистра студена вода потекла је песма женске певачке групе „На извору Лугомира“, коју је написао Миливоје Савић, посветивши је своме родном селу Нарљу.

На темељима ове фолклорне групе данас је сачувано 30-ак оригиналних кола и много изворних песама. Сва се оне изводе у многим познатим културно- уметничким друштвима у Србији и радо су виђена и слушaна.

Неговању традиције Левачке изворне културне баштине посветило се Културно-уметничко друштво „ЛЕВАЧ“ у Рековцу чију лепоту и раскош проносе својим наступима у земљи и иностранству.

Да би све ово добило свој свој прави сјај, музика овог краја трајно је снимљена у Радио-Београду у сарадњи са Центром за рану музику „Ренесанс“, коју изводе левачки фрулаши, Митар Васић и Милан Јовановић. Овај Пројекат остварује се уз сарадњу са Етнографским музејом у Београду у циљу очувања нематеријалних културних добара подржан УНЕСКО-ом.

Културна Левачка традиција има лепу перспективу код младих у Левчу који својим преданим неговањем, обећавају бољу будућност.

Милан Р. Јовановић

ЈОВАН ЋИРКОВИЋ - ТОКА

Јован Ћирковић Тока

Јован С. Ћирковић Тока -Токино коло "Левачка шетња" је химна свих хармоникаша Србије. (Царевац) Рођен је у среду, 17. априла 1926. у Драгову (о.Сава м. Живка), естрадни уметник - мајстор (на хармоници, дугметари) изворног шумадијско-левачког фолклора. Прву хармонику (дворедну) купио му је старији брат Војимир - Лима, такође хармоникаш. Лима је хармонику платио 300 динара, новцем зарађеним 1933. кошењем ливада и детелина (петнаест дана), у Горњој Сабанти. Брат му је помогао да на "малој" хармоници млади Јован научи прве музичке тонове и тактове, и то већ у седмој години. Друга хармоника (троредна), купљена у Врњачкој Бањи 1935. од познатог мајстора Миодраговића, којом, уз добро музичко предзнање, усавршава код мајстора Славка Милошевића из Дубича (општина Трстеник). Хармоникаш Славко је био задивљен Јовановим знањем и талентом и већ после три месеца учења почели су заједно да свирају на свадбама, гозбама и игранкама. Са само дванаест година Јован се осамостаљује и почиње да свира на игранкама и саборима, где је врло брзо стекао симпатије познавалаца добре старе народне музике, али сада већ, са петоредном хармоником. Од трговца Фрање Шнајдера из Загреба, купио је 1938. нову хармонику "ХОНЕР" (петоредна) увезену из Немачке. Овом хармоником је добио и прво уметничко име ПОП ЂОКА. На музичку сцену Србије долази тек по завршетку Другог светског рата и ИБ кризе, 1948. Нови почетак су била свирања на радним акцијама, мобама, седељкама, вашарима и у културно-уметничким друштвима. Тек 1961. са супер "ДАЛАПЕ" хармоником (произведена у Италији), одлази у Београд, где постаје члан Удружења естрадних уметника Србије, и бива "крштен" уметничким именом ТОКА. Помогли су му Мија Тодоровић - Крњевац и познати певач Миле Богдановић, са којима је радио и сарађивао. Од 1963. свира у кафани "Смедерево" код Цветкове пијаце, и снима прву грамофонску плочу на којој су била народна кола: "Коло из Драгова", "Токино коло", Коло из Опорнице" и "Коло из Рековца". Од 1966. ради са чувеним мајстором хармонике Владетом Кандићем-Бата Кандом, са којим је снимио заједничку плочу народних кола/игара. Седамдесетих година, као музичар, појављује се у телевизијским серијама "Рађање радног народа", "Љубав на сеоски начин" и "Камионџије". Снимио је укупно осам плоча, са тридесетак кола. На последњој лонг-плеј плочи и касети "Нова кола" налазе се "Мерак коло" и "Токино стакато коло". Неколико плоча снимио је са хармоникашима - сином Миломиром-Мићом и братанцима Зораном и Живомиром. У 1986. одлази у пензију и оснива "Токину школу хармонике", у којој је обучено више од 500 ученика из Левча, Шумадије и Жупе. ИЗВОР: http://miroslavzsimic.com/jovan-cirkovic-toka.html

МИРОСЛАВ Ж. СИМИЋ - ВЕШТАЧКО ЈЕЗЕРО У ДРАГОВУ

Вештачко језеро

На Ружином потоку (десна притока Жупањке), саграђено је 1961. вештачко језеро водене површине 1,2 хектара, дубине 9 метара, дужине 210 м. просечне ширине 60 м. Висина бране 18, а дужина 63 метара. Језеро се пружа у правцу север-југ (брана на северној страни). Преко лета језеро је највеће купалиште за Драговчане и Левчане. Захваљајући њему у Драгову скоро да нема непливача. Налази се на живописном месту где се спајају Ружин и поток Дубовац, између шума Брестовачке и Ливадске косе. До језера је реконструисан пут тако да се до њега може и колима, али још увек нема објеката за одмор, забаву и спорт. Језеро је подигнуто за наводњавање плодне равнице поред реке Жупањке, али због недостатка пара оно је порибљено. Има доста врста риба: шаран, бабушка, сом, тостолобик, бодорка, а 1982. Животије-Жола Рашић из Течића ухватио је лињака (!). Има и шкољки величине две људске шаке. Право риболовачко чудо догодило се на овом језеру 5. маја 2000. у 16,30 сати, риболовци Јовица В. Мијајловић из Белушића и Давид Х. Бркић из Жупањевца, упецали су толстолобика капиталца! Риба је била дужине 120 цм, плус пераје 17 цм, обим 95 цм, дужина главе 35 цм, распон пераја 40 цм, и тежине 40,100 кгр. Давид Бркић с "главоњом" Драговачки риболовци су били поносни, али и љути да се то није њима догодило већ риболовцима "са стране". Недељу дана касније Н.Н. риболовцу из Крагујевца, риба је одвукла у језеро све: штап, машину, најлон, пловак и удицу. Толстолобик је код нас доста ретка риба, пореклом је из јужне Кине, назив је Руски, јер на руском толстој значи дебео, а лоб чело. Превод би могао бити "дебелочелац" или за Драговчане и Левчане - "ГЛАВОЊА". Латинскиназив HYPOPHTHALMICHTHYS MOLITRIX V . Има их белих и сивих, а уловљени главоња је био бели. Нажалост језеро има и своју црну хронику: за последњих 40 година у њему су страдала три пливача. Први утопљеник је био Радиша Обрадовић, учитељ рођ. 1931. у Грбици код Крагујевца, службовао је у Белушићу. Удавио се 24. јуна 1962. у 12 сати. Други Љубивоје Љ. Савић, столар рођ. 1940. у Калудри, удавио се 18. августа 1962. у 15,30 сати. И трећи утопљеник био је Милутин Ж. Павловић кабловски радник, рођ. 1958. у Сибници, страдао је 14. августа 1988. у 13,30 сати. ИЗВОР:http://miroslavzsimic.com/vestacko-jezero-dragovo.html

МИРОСЛАВ Ж. СИМИЋ - ВЕШТАЧКО ЈЕЗЕРО У ДРАГОВУ

Вештачко језеро

На Ружином потоку (десна притока Жупањке), саграђено је 1961. вештачко језеро водене површине 1,2 хектара, дубине 9 метара, дужине 210 м. просечне ширине 60 м. Висина бране 18, а дужина 63 метара. Језеро се пружа у правцу север-југ (брана на северној страни). Преко лета језеро је највеће купалиште за Драговчане и Левчане. Захваљајући њему у Драгову скоро да нема непливача. Налази се на живописном месту где се спајају Ружин и поток Дубовац, између шума Брестовачке и Ливадске косе. До језера је реконструисан пут тако да се до њега може и колима, али још увек нема објеката за одмор, забаву и спорт. Језеро је подигнуто за наводњавање плодне равнице поред реке Жупањке, али због недостатка пара оно је порибљено. Има доста врста риба: шаран, бабушка, сом, тостолобик, бодорка, а 1982. Животије-Жола Рашић из Течића ухватио је лињака (!). Има и шкољки величине две људске шаке. Право риболовачко чудо догодило се на овом језеру 5. маја 2000. у 16,30 сати, риболовци Јовица В. Мијајловић из Белушића и Давид Х. Бркић из Жупањевца, упецали су толстолобика капиталца! Риба је била дужине 120 цм, плус пераје 17 цм, обим 95 цм, дужина главе 35 цм, распон пераја 40 цм, и тежине 40,100 кгр. Давид Бркић с "главоњом" Драговачки риболовци су били поносни, али и љути да се то није њима догодило већ риболовцима "са стране". Недељу дана касније Н.Н. риболовцу из Крагујевца, риба је одвукла у језеро све: штап, машину, најлон, пловак и удицу. Толстолобик је код нас доста ретка риба, пореклом је из јужне Кине, назив је Руски, јер на руском толстој значи дебео, а лоб чело. Превод би могао бити "дебелочелац" или за Драговчане и Левчане - "ГЛАВОЊА". Латинскиназив HYPOPHTHALMICHTHYS MOLITRIX V . Има их белих и сивих, а уловљени главоња је био бели. Нажалост језеро има и своју црну хронику: за последњих 40 година у њему су страдала три пливача. Први утопљеник је био Радиша Обрадовић, учитељ рођ. 1931. у Грбици код Крагујевца, службовао је у Белушићу. Удавио се 24. јуна 1962. у 12 сати. Други Љубивоје Љ. Савић, столар рођ. 1940. у Калудри, удавио се 18. августа 1962. у 15,30 сати. И трећи утопљеник био је Милутин Ж. Павловић кабловски радник, рођ. 1958. у Сибници, страдао је 14. августа 1988. у 13,30 сати. ИЗВОР:http://miroslavzsimic.com/vestacko-jezero-dragovo.html

КАЛУДРА

О настанку имена села постоје две легенде. По првој, нека млада монахиња по имену Калуда побегла је из манастира и настанила се на овом месту. По другој легенди, један број калуђера на коњима је носио мошти Стевана Немање из Студенице у Враћевшеницу. Када су сигли у овај крај, време је било лоше и кишовито. Склонили су се у једну пећину и тако се задржали десетак дана. Храну су добијали од сељака. Пре нег ошто су кренули на пут, калуђери су одржали уобичајну службу, испод великог храста који су касније назвали "Божје дрво". Дае легенда каже када је један сељак откинуо грану овог храста, одмах се разболео и умро. У знак сећања на калуђере и мошти Стевана Немање, ово село је добило име Калудра. У близини храста нико од сељака није хтео да прави кућу, већ су то чинили са његове горње и доње стране. Тако је храст поделио Калудру на доњу и горњу.


ИЗВОР: Приче о левачким селиме - Бративоје Марковић, 1997. г.

Површина насеља 892 ха
Број становника 327
Број домаћинстава 128Сеоска слава: Бели четвртак

ГЛЕДИЋКЕ ПЛАНИНЕ

Гледићке планине, на чијим обронцима се простире Левач, пружају се у правцу Трстеника на југу и Крагујевца на северу (дужином од 35-40 км), затим Рековца на истоку и Груже на западу.
Гледићке планине спадају у ред највиших и најдужих планина у Шумадији. Име су добиле по селу Гледић. Богате су шумом, изворима, пашњацима, клисурама и бројним речицама и потоцима.
Просечна ширина Гледићких планина износи око 20 км и ове планине заузимају површину од око 800 км². Осим што ове планине заузимају велико пространство, оне су, поред Рудника, највише у Шумадији. Највиши врх је Самар (922м). Део Гледићких планина који заузима простор општине Рековац највише карактеришу бројне живописне клисуре које стварају Каленићка, Жупањевачка и река Дуленка.Историјске, културне и артхитектонске вредности Гледићких планина: манастири Каменац, Каленић и Љубостиња грађени у 15. веку и 16. веку. Недавно асфалтираним путем може се лепо стићи од Крагујевца (излаз преко Станова и Грошнице) до Западне Мораве. Планински и сеоски путеви су погодни за пешачење, планинске бицикле и аутомобиле.

ГУМАСТО ДРВО

ГУМАСТО ДРВО

На  путу  Белушић  - Опарић 

ГУМАСТО  ДРВО  - ОСВАЈА   МЕДИЈЕ 

О њему се писало,  пише, слика, снима.Буди све већу пажњу  у јавности. Једни му  прилазе са  страхом, други са вером  трећи тек загледају из радозналости. Како год, наше  дрво , причу  своју причу, о  лепоти  тајном  недокучиве  природе, као дара Божијег  .

 

На десној страни  пута  Белушић – Опарић, на тромеђи  катастарских општина  Опарић, Белушић и Брајновац,  вековима  лепрша и привлачи пажњу необичним изгледом, дрво, гумасто – округлог  облика,  у народу овог  краја познато  као Стара јабука, Аловито,  Вилинско, Зло , Гумасто, Патуљасто,  Злоћудно, за по неке  чаробно.

Заправо, то је едемска  јабука, остатак старе  флоре,  висине око   три и по метара,  ширине исто толико,  успева само у одређеним климатским  условима  . Деценијама не мења облик, нити  расте.   Рађа сваке друге  године, ситне плодове, које   нико не убира.  Не зна се колико  је старо. 

По једном  незваничном и непровереном извору има их само  три на свету, једно у  Француској  а два у  Србији. 

Мештани  зазиру од овог  дрвета  и та бојажљивост   готово да прелази у култ. У  његовој  крошњи, међу  стубовима, има и  новца, што подсећа на  даривање или откуп. Треба истаћи и то  да се даривано  налази  баш на страни  где је стуб,  грубо,  засечен секиром, пре неколико  година и по речима очевидаца,  лица су изашла из  џипа  београдске  регистрације, а  исти  помислили, бар по причи да се раде нека испитивања.   За себе  везује  приче и легенде  чак и са  трагичним крајем.

Власник парцеле  на којој се налази  , обрађујући исту,  заобилази  дрво у луку. Житељ  Брајновца орући њиву, о  дрво је очистио плуг  и погинуо  недалеко од њега.   Опарићанац се опкладио да ће да откине гранчицу  , урадио то и у лову изгубио  ногу.  Дрвосеча   одсекао грану и погинуо  с мотора.  Чобанин   одсекао прут   да њиме гони  стадо, одузела му се рука и нога и остао инвалид.  Пијани пролазник ломио гране  дрвета и  платио данак, родила су му се деца са телесним недостацима.  У његовој близини  четири возача  из исте фамилије  , имају  саобраћну  несрећу  и привиђења.  Након репортаже  Палме плус  о дрвету,  Крагујевчанин  рођен у Опарићу опкладио се  са колегама у  Застави   да ће донети  грану.  У моменту  када је прикочио   наспрам дрвета,   са  намером   да  изврши обећано  , невидљива сила  га је бацила с пута  и нашао се у  њиви.

За ово  дрво  везана су и предања  у којима  су јунаци историјске  личности  Милош  Обреновић и  Стеван Јаковљевић.  Милош Обреновић  је  путујући  за манастир  Каленић  , везао коња за њега  и под њим се одморио, када је наставио пут  коњ му се саплео  и   сломио   предњу десну ногу, а да на путу није било рупа.  Стеван Јаковљевић  , побратим  Вожда Карађорђа,  под њим је заспао   и  остао разрок. 

Чувши за приче  „  Крагујевац пут  „  је одустао од пројекта   за асвалтирање  пута  по коме је  било предвиђено  крчење   дрвета  и на поменутој   деоници  оставио кривину.  По  причи која живи у  народу,  машина гасила  и да је то био један од разлога  који је  предходио одступању. 

Стара јабука изнад Опарића,  без сваке сумње има  тајни и  снагу.  За Левчане  и  житеље  суседних  општина  то је  Свето  дрво. Радије верују него да проверавају. Недокучива, представља   природну  знаменитост  и једну од   туристичких  понуда  Левча. 

На питање  шта је истина а шта легенда нећемо, ма колико се трудили  , наћи  одговор. Зелена крошња чак и током зиме, крије од свега по мало. Једно је сигурно,  Левчани га се клоне посебно у недоба,  и не говоре много  о  доживљеном,  возачи  пролазе  крај њега крстећи се.  Преклапање  вере и сујеверја,  уплело се  и  заинетресовало  медије  Србије. Опет  о Левчу, чуду  и мистерији ,више сви други, него ми  сами.