СНС ОПШТИНЕ РЕКОВАЦ НА ПРИМОПРЕДАЈИ ДУЖНОСТИ ПРЕДСЕНИКА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

На свечаној инаугурацији Председника Србије  Александра Вучића, која ће бити одржана у петак у згради Палате Србија, појавиће се бројне високе званице из земље и иностраства. На овај догађај позвана је и  делагација Општине Рековац коју  ће предводити Председник Општине Рековац, др Александар Ђорђевић са повереништвом  СНС - а Рековац, и чланови Општинског одбора СНС -а Рековац, који ће присуствовати овом свечаном догађају.  

ДУАЛНИМ ОБРАЗОВАЊЕМ ДО ЛАКШЕГ ЗАПОСЛЕЊА

ПОЉОПРИВРЕДНО-ВЕТЕРИНАРСКА ШКОЛА У РЕКОВЦУ

ОДОБРЕН УПИС КОМБИНОВАНОГ ОДЕЉЕЊА ПО ПРОГРАМУ ДУАЛНОГ ОБРАЗОВАЊА

За ђаке који упишу овај смер постоји обезбеђен песплатан интернат.Постоји и могућност судирања после завршене ове трогогдишње школе. 

         Министарство просвете одобрило je  упис комбинованог одељења трећег степена и то цвећар, вртлар и пољопривредни произвођач, уместо одељења пољопривредни техничар које је четвртог степена. Ово комбиновано одељење је по програму дуалног образовања, што значи да ће деца примати месечну новчану надокнаду у складу са могућностима. За ђаке који упишу овај смер обезбеђен је бесплатан интернат. Постоји могућност студирања после завршетка ове трогодишње школе.

           

И данас, после 50 година постојања, Пољопривредно-ветеринарска школа у Рековцу ужива велики углед.

Разлог томе је максимално и стално иновирање наставних садржаја и применa савремених метода и техника едукације, почев од основног струковног до специјалистичког, перманентног и других облика образовања.

Ученици наше школе  проводе време у модерно опремљеним учионицама  применом најновије технологије у образовању, модерног и удобног простора.

Школа је опремљена савременим  информатичким кабинентом и  рачунарима последење генерације као и савременим помагалима.

Професори Пољопривредно-ветеринарске школе су врхунски  стручњаци, максимално предани раду са ученицима.

Практичну наставу ученици обављају на школској економији .

Школа располаже земљиштем, потребном механизацијом за његову обраду, модерно уређеним шталама у којима се налазе животиње о чијем здрављу и напредовању рачуна воде запослени радници и професори који знање и љубав према животињама преносе на ученике. У склопу школске економије планирана је набавка неколико грла коња. Школа има тракторе и потребне  прикључне машине и  обрађује око 80 хектара земље, како у свом  власништву тако и оно које  узимамо под закуп.

На ораницама школа засађује све врсте житарица: пшеницу, кукуруз, овас, јечам, соју....

Такође на својим парацелама производи све врсте повртарских култура:  папирку, парадајз, краставце, купус, грашак...

Има краве музаре, расне свиње и мангулице,  овце и козе. У плану  је отварање  фарме товних пилића и кока носиља. Такође  школа има  стакленик и пластенике где ће цвећари моћи да изводе практичну наставу.  

Школа се бави и производњом меда где поседује 40 – ак кошница са тендецијом повећања.

Да би ученици стекли  шири спектар искуства у односу на основни школски програм у школи су обухваћене и додане ваншколске активности као што су активности ученика у школском ансамблу Културно-уметничког друштва, групи рецитатора , литерарној групи , драмској групи, групи инструменталиста,  групи интерпретатора народних и забавних песама, групи љубитеља лепе фотографије...

Све ове секције имају свој план и програм, као  и своје руководство.

Дом ученика налази се на лепом месту, окружен зеленилом, урађеним парком и цвећем разних боја. Када процветају  дугогодишње липе, милина је проћи поред интерната, а посебно становати у згради која је прилагођена за саврмени смештај ученика.

Директор школе, Владица Марковић, проф,   сматра да је ова образовна установа идеална за све младе људе који желе да се баве овим послом у будућности.

            -  Пољопривреда је једна од највећих шанси за запошљавање у Србији. Традиција ове школе је изузетно дуга – каже директор школе  и додаје - Препоручио бих свршеним осмацима из нашег региона и шире да упишу нашу школу, јер ће овде стећи право знање из ових области –

            Увођењем новог смера, комбинованог одељења по програму дуалног образовања, пружамо ученицима шансу  у смислу исказивања потреба која то занимања треба школовати јер млади треба да виде док се још школују како то изгледа кад се ради, па их то и опредељује можда и за отпочињање неког самосталног посла.

            Овде смо увидели шансу за отпочињање самосталног посла у области пољопривредне производње, цвећарства и повртарства.

            У области смера пољопривредног произвођача, ученици са баве пољопирвредном производњом : ратаством, повртарством  и воћарством.  Уче како да припреме тло за сејање и сађење, орање, ђубрње , наводњавање. И свет то на парацелама школске економије. Прате раст и развој житарица, крмног биља (за исхрану стоке) или поврћа. Уче како да сазреле усеве жању, убирају, складиште и дистрибуирају на тржиште.  Уче како се прерађује ратарски производи за индустријску производњу.

            У школи радиће на фарми, пластеницима и стакленицима , а у пракси по завршном школовању у шећеранама, млиновима, уљарама, у предузећима за прераду воћа и поврћа.Ученици ће бити оспособљени   самосталну пољопривредњу   као успешним вођењем сопственог газдинства..

Са звањем пољопривредни произвођач, ученици се могу запослити у свакој радној организацији која се бави производњом ратарских, воћарских, повртарских и виноградарских култура, на сточарским  фармама, у предузећима за прераду воћа и поврћа, у млиновима, а оспособљени су и да сами воде своју пољопривредну производњу.

Могу наставити и школовање путем доквалификације у образовни профил пољопривредни техничар.

 Циљ је да се већ током формалног образовања, стекну функционална, практична и применљива знања и развију вештине које би им омогућиле да се одмах по завршетку школовања, у што краћем временском периоду, укључе у реални процес рада, да практично већ током школовања науче да примењују теоретско знање које стичу и да можда по завршетку школовања, и сами оснивају сопствене бизнисе.

            И све ове три области, пољопривредни произвођач, цвећар и вртлар су директно компатибилне како са окружењем где се школа налази, тако и у условима саме школе где се настава изводи. Расположивост школских капацитета пољопривредног земљшта,  механизацијом, сточним фондом, као и парцелама за повртарске културе обезбеђују сигурно основу за оспособљавање ученика за отпочињање сопствеог бизниса из наведених смерова. Програм дуалног образовања предвиђа и  склапање уговора са послодавцима а да послодавци дају ученицима  и одређену надоканаду у колико желе да их задрже код себе.

            Пракса производња цвећа у средини где се школа налази у последње  време све више добија на значају. То је и разлог више да се ученици добро оспособе и стекну знања из ове области и стекну услове за сопстевни бизнис.

            Конкретна обука вршиће се у сопстевним стакленицима које ће школа још изградити за ове потребе.

Ученици на смеру  за цвећаре  стичу  знања о врстама и карактеристикама саксијског и резаног цвећа, као и о зеленилу које се користи као помоћни материјал у цвећарству. Ученици  ће овладати техником израде аранжмана и декорација за разне прилике, а оспособиће се и за декорацију простора цвећем. Посебан део учења посветиће се нези, пресађивању и одржавању саксијског, сезонског и резаног цвећа.

Озбизиром да се и сама школа налази у прекрасном и лепо уређеном амбијенту, препуном засађеног украсног биља  шансе за оспособљавањем вртлара су велике.

Ученици ће имати прилику да се уче узгоју различитх врста укрсног биља и цвећа, дрвећа воћа и поврћа, размножавању садница  и  њиховим засађивањем по парковима, вртовима и окућницама. Саднице  украсног дрвећа припремаће се  за продају .

И још много тога имало би се лепог и корисног говорити о актративним занимањима која су практична за примену одмах после  завршеног школовања а и могућностима примене  и самом току школовања.

Овом приликом позивамо ученике да упишу  једно од ова три  атрактивна смера у  Пољопривдно-ветеринарској школи у Рековцу и себи створе услове за соптвени бизнис.

                                                                                             Милан Р. Јовановић

СЕОСКЕ СЛАВЕ - ЗАВЕТИНЕ - ОБИЧАЈИ СРПСКОГ НАРОДА ИЗ ЛЕВЧА И ТЕМНИЋА од Станоја М. Мијатовића

   Заветине су опште сеоске Славе, без којих није скоро ни једно село у нас. У овом крају су најчешће заветине (Славе) на Духове ¹) (Свету Тројицу) и Спасов-дан (мали и велики). Изузетак чине само неколико села, која славе: Костантина и Јелену, Младенце, други Васкрс (тј. други дан Васкрса) и младог Светог Николу. Овде народ разликује два Спасов-дана: први Спасов-дан (Вазнесење Господње), зове "Велики Спасов-дан", а четвртак по Великом Спасов-дану зове "Мали Спасов-дан". Интересантно је, што има више села, која празнују Мали Спасов-дан, а мање која празнују Велики Спасов-дан. Да напоменем још да по нека села имају и по две заветине, у ком случају једна им служи као прекада.

   Уочи заветине, у вече, иду људи и жене у цркву, или ако ње нема у селу, онда под главни запис, (који се обично налази насред села) на богомољу. Том приликом сваки понесе у чистом убрусу трице, соли и свећу. Ту под записом свештеник чита потребне молитве, а они са упаљеном свећом држе пред собом оно што су понели и крсте се. Кад се ова богомоља сврши, онда сви целивају икону, па трице и со враћају кући и сутрадан с њима закрмљују стоку, држећи, да ће им због тога бити здрава и да ће се патити.
   Сутрадан чељад, лепо и чисто обучена, иду опет у цркву или под запис на богомољу, и пошто се она сврши, узимају икону, барјаке и крст, па с тим обиђу три пута цркву или запис, а за тим се крећу у поље на литију. Барјаке, крст и икону обично носе отреситији и виђенији момци. Носити ово сматра се за особиту почаст, за то се увек грабе око тога. Због овога врло често дође и до свађе, за то су неки свештеници одређивали таксу за ношење ових ствари, а неки су увели у обичај да се и за ово вади коцка. Барјаци, крст и икона оките се китама од цвећа и венцима од пшенице, јечма и осталих усева. На литији се иде овим редом: прво барјаци, крст и икона, за њима свет, који учествује у литији, за светом ђаци с учитељем а за њима свештеник, обучен у одежду. Момци, људи и деца, која нису била у школи, певају отегнуто: "Господи помилуј", а ђаци и сви они који су били у школи певају тропар дотичног празника. Певање између ђака и људи, бива наизменично. Кад литија пролази кроз село, онда жене доносе пред вратницу вино и ракију за старије а млеко у карлицама за млађе, од кога они узгред кусну по који пут. Но усред гурања и хитања свагда се више проспе, но што се поједе. Ово се износи у нади, да би се помоћу божјом и дотичног празника имало још више. При овом обилажењу сврну код колачареве куће, која је овога дана нарочито окићена и спремљена. Ту их чека све постављено и спремљено, те ручају, па се онда крећу даље. Тако обиђу неколико записа, обично на све четири стране поља, па се опет враћају месту, одакле су и пошли. Сваки запис прво обиђу три пута, па га обнове, тј. одељају помало с крајева онај крст, који је урезан на њему, преспу вином и окаде. При том свештеник очита кратку молитву, а сопственик записа изнесе ту понешто за "мезе" и понуди свештеника, учитеља, оне који носе барјаке, крст и икону, и још понекога из литије. Држи се за добро кад је коме запис у имању, јер мисле да ће чувати берићет од непогоде; за то се грабе да у имању подигну запис, због чега у понеким местима има више од 20 записа, које свештеник није у стању овом приликом, све да обиђе, због чега се после дотични сопственици љуте. За запис се узима скоро свако дрво, али нарочито пазе да буде родно. Он се познаје по урезаном крсту, који мора свагда бити на источној страни, а на многим местима је нарочито ограђен. Запис се сматра као свето дрво, па за то око њега одржавају велику чистоту и сматрају за велики грех, кад би га неко секао или се на њега пењао. Кад се литија врати натраг, онда остављају барјаке, крст и икону, па се одатле разилазе сваки својој кући. Учесници у овој литији зову се крстоноше.

   На овај дан домови у селу имају свечан изглед: све су зграде и двориште лепо побрисани; на мотку пред кућом изнете су стајаће спаваће хаљине; сва су деца измивена и лепо обучена; спољашње су вратнице окићене разним цвећем а пред њима је побрисано, итд. Сваки се домаћин нада гостима из другог села и непрестано их очекује, због чега се руча увек доцкан.
   Увече се спреми јело и пиће, па се с гостима излази на скуп, који се држи обично код главног записа. Ту се, за пуном совром, домаћин части са гостима, а младеж игра до нека доба ноћи. У чашћењу овде потпомаже и колачар, коме је дужност да и овде участи и угости, колико може. За совром колачаревом, на коју се позову виђенији домаћини заједно с гостима, сече се и колач, и ту стари колачар предаје пресечени колач новом колачару, кога бирају сви присутни. За то узимају имућнијег човека, који то није скоро био. Понеки сматрају за почаст да буду изабрати за колачара, али многи избегавају ово због трошка. При предаји колача, стари се колачар пољуби с новим, па се после нови изљуби са свима осталим, који су присутни. Ово се ради због тога да се стока љуби између себе, а нарочито да овце љубе јагањце, свиње прасиће, краве телад, итд. Сад новог колачара оките гранчицама од родног воћа, а нарочито од шљиве и винове лозе, (да окити година берићетом). После овога нови колачар донесе пиће, те и он части госте. Док се пије "у Славу" и сече колач, оро не игра.

   На Спасов-дан (велики) "ваља се" сваком јагњету одрезати мало од ува, па те одреске помешати с млеком и просути на жив мравињак, да се стока пати као мрави. Тога дана много домаћина закољу по једно јагње из свога стада, и ако им није заветина. То се ради због здравља стоке. На врх

   ¹) О Тројицама почињу косити ливаде а на Мали Спасов-дан буше малој женској деци уши. Уши се прво натрљају у доњем делу са оштром вуненом крпом или копривом, па кад претрну, онда се проваљују челичном иглом и у рупу се увуче свилен кончић. Место трљања понеке жене опију децу зашећереним вином, па им онда уши проваљују.

    а