Седељке (Села или Прела)
Оно, што се по другим крајевима наше домовине зове село или прело, овде се зове седељка. Седељке бивају одмах по Петров-дану, па трају до позне јесени. На њих иду све женске, које могу по штогод да раде. На седељкама се највише преде, а може и да се чешља вуна, препредају конци, и др., али се никако и никад ту не плете и не шије. Седељке бивају уочи сваког радног дана, само не уочи среде и петка. У ова два дана скупљају се рано изјутра и то се зове на подранак. Исто тако понеки пут се купе и у понедеоник, изјутра.
На седељку иду из једне куће по две или три женске. Свака понесе са собом рад, који ће тамо радити и бреме дрва или пуна крила поздера, што ће јој за ватру требати; без дрва никога не примају на седељку. На седељку иду у први мрак, одмах по вечери. Седељке бивају обично у селу, на раскрсницама или пред чијом вратницом, на сокаку, и ту долазе обично женске из суседства или најближе околине. Девојчићи и девојке, пред чијом вратницом, или у близини чије вратнице бивају седељке, дођу прве на то место, те наложе ватру и побришу свуд унаоколо око ватре. Разуме се, да ни оне, и ако врше овај посао, не смеју ту да дођу без дрва. Свој долазак или започетак седељке објављују песмом:
"Петролеро, Петар ложи седељку", итд.
или:
"Еј, седељка је веће наложена,
Еј, купите се друге на седељку,
Еј, из свих кућа око нашег дома,
Еј, да кунемо свињареву мајку,
Еј, што проказа многи жир у гори,
Еј, те свињари у гору одоше,
Еј, сви одоше, па опет дођоше,
Еј, мој војин оде и не дође", итд.
На ову песму одмах почиње скупљање, и скупе се у часу као војници на глас трубе. Кад седају око ватре, зна се свагда које је чије место, те тако не бива око тога речкања нити препирке. Старије жене обично седе у зачељу ватре, а млађе и деца свагда у прочељу. Деца обично ложе и чаркају ватру, а ако би која женска донела који печењак, њихова је дужност да га испеку, али за то добивају део од њега.
На седељкама, као и на молбама, причају, загонетају се, питају се и певају. Певају девојке и млађе жене, и то све две и две на глас. Прво отпевају њих две један стих песме, па га друге две понове, и то тако иде редом. Песме од седељки и њихове арије врло су различите. Поред народних песама човек може да чује често и покоју ирошку, па и севдалиску песму.
Седељке трају обично до после пола ноћи. При крају се пева:
Не пој, пиле, рано,
Не буди ми господара мога, итд.
После овога разилазе се и иду свака својој кући.
И ако се на седељке скупљају само женске, ипак су ретки случајеви, да се на њима ма којој деси шта неповољно. Колико ми је познато није се у овом крају десила ни једном отмица о седељкама. Поред певања, причања, загонеткања итд. на седељкама жене претресају још и "сеоску политику". Ту ретко кога оставе на миру, а да га не "претресу" те вечери. Не штеде ни људе ни жене, па ни њихове укућане. У тим разговорима радије износе људске мане но врлине. Кад им дође које мушко у друштво, не воле да говоре, већ обично ћуте. Кад се којој од њих придрема, певају јој:
Не спавају, мори друго, не спавај,
Крмељи ти очи залепиле,
А слине ти уста затвориле,
Кудељу ти ватра изгорела", итд.
или:
Спавај ми, спавај, дангубо,
Кудеља те лишила,
К'и стара старца ћираца,
Ки стара вола ћуприја,
Ки стара јарца ћиприја.
Ћипри ми нешто сушкаше,
Девојку момак љубљаше.
Нема коментара:
Постави коментар