МЛАДЕНЦИ - ОБИЧАЈИ СРПСКОГ НАРОДА ИЗ ЛЕВЧА И ТЕМНИЋА од Станоја М. Мијатовића

Младенци

   Овога дана, рано изјутра, почисти се кућа, двориште, торови и остале зграде око куће.

Сакупљено сметлиште и оторина набаца се на једну гомилу, па се ту упали те изгори. Преко ове ватре "ваља се" да свако кућње чељаде прескоци три пута. Ово чине за то, јер верују, да оне, који прескачу, неће преко године грозница хватати. Непријатан задах дима, овога дана, на далеко се осећа.

   На овај се начин сметлиште и оторина скупља и спаљује на Благовести. То се тада чини ради здравља домаће стоке, а и да их не би нападале (преко године) мухе, бухе и ваши. Само сада кућња чељад не прескаче ватру као на Младенце.

   По градовима и градићима овога краја, за Младенце месе од пшеничног брашна мале пресне колачиће, које, пошто испеку, мажу медом и на младенце раздају деци у кући и суседству, одакле им се враћају други у замену. Ови се колачићи зову младенчићи. Ако у кући, у коју има да се носе ови младенчићи, има и скоро доведена снаха, онда се меће и један младенчић више за њено дете, које ће тек родити.

   Још се по градовима труде да овога дана дарују са нечим своју децу, а млади и младожењи изјављују се честитке и тражи част. Све ово, као што рекох, није по селима обичај.

   Уочи Младенаца обично се сеју кромпири.

БРАТИМЉЕЊЕ (ПОБРАТИМСТВО) - ОБИЧАЈИ СРПСКОГ НАРОДА ИЗ ЛЕВЧА И ТЕМНИЋА од Станоја М. Мијатовића

Братимљење (Побратимство)

   Обичај братимљења постоји код Срба још од најстаријих дана. Наши стари јунаци (по

народним песмама) имају пуно својих побратима и посестрима. Вук у своме "Рјечнику" помиње, да су у нашим старим Србуљама биле нарочите молитве, које су свештеници или калуђери читали приликом братимљења, а Милићевић, у И. књ. Етнограф. Зборника, штампао је једну такву молитву, коју је преписао из неке старе Србуље.

   Братимљење се обично чини из нужде, јер у највише случајева болесно лице братими здраво. Чешће братими женско мушко, а од женских више братиме девојке но жене. Мушко се зове побратим а женско посестрима. Побратим (као што и само име каже) замењује брата, а посестрима сестру. Посестрима је она која братими, али и сестре побратимове су њој посестриме (тако их она зове). Кад женско братими мушко, онда су јој и браћа његова побратими, сестре посестриме, отац поочим, а мати помајка. И обратно, на исти начин зове побратим све укућане посестримине. Посестримин човек (муж) сматра побратима (његове жене) као шурака, а његову жену као шурњају. Отац и мати побратимови зову посестриму поћерка, а отац и мати посестримини зову побратима њихове кћери  (или њиховог сина, ако муско братими) посинком. Побратимство се сматра као род, али се не поштује у оноликој мери као кумство.

   Братимљење може да буде код цркве или на гробљу, при откупљивању једноданаца или једномесечара. Ако би неко чељаде у кући, које дуго болује, уснило, или би му каква врачарица казала, да ће оздравити само онда, ако кога побратими, онда настаје братимљење. За то се најчешће и узимају лица, која би се уснила, али у новије време, узимају се и произвољно лица која ће да братиме, пазећи при том да је дотично лице из добре куће и да је у свему поштено.

   Код цркве се братиме на гробници или пред олтаром код богородичине иконе. То се ради без учешћа свештеника, али с њиховим знањем. Код иконе се пије вино, а на гробници се мећу крстови. Братимљење с вином врши се кад оба лица: и оно које братими и оно кога ће да братими, дођу с чашом вина пред икону, па онда оно, које братими, говори ономе који ће да братими: "Прими ми Бога и Св. Јована, ¹) од данас до века, да си ми побратим" на шта оно друго одговара: "Примам ти Бога и Св. Јована и бићу ти од данас до века побратим". Тако три пута. После овога лице, оно које братими, наздравља чашу вина другом лицу, говорећи: "Здрав си, побратиме"!, на шта му оно одговара: "Бог ти здравље, посестримо" (или побратиме). После се мењају и прво лице здрави другоме. Тако три пута, па се напослетку пољубе. При овом братимљењу, као и при осталима у опште, присуствује још понеко лице (обично из куће онога који братими или из обе куће) као сведок.

   На гробници се пак братими овако: болесница или болесник (који ће да братими) легне на леђа, а оно лице, које се братими, меће му по један крст (који се нарочито за то чувају по неким црквама и манастирима) на чело, на груди и на десну руку, пазећи при том да распеће на сваком месту буде окренуто доле. Кад болесник тако мало полежи, онда скида прво крст са десне руке па га пољуби (у распеће) и даје га побратиму (или посестрими), говорећи: "Прими божји крст побратиме", на шта овај одговара: "Примам и помогао ти Бог и крст, посестримо". Тако се ради и говори, кад се скину крстови са чела и груди. Затим се преко сва три крста сипа вино, које се ухвати у чашу из које га после окусе по три пута оба лица, наздрављајући једно другоме као и код иконе. По свршеном братимству ручају сви присутни заједно код лица, које је братимило. После овога, оно лице, које је братимило, иде о једном празнику у госте код онога лица, које је братимљено, носећи при том дар побратиму и свима његовим укућанима. Једно лице може више пута да се братими.

   О начину братимљења при откупљивању било је речи и о одељку Смрт и погреб. Овде ћу поменути само оно, што сам тамо пропустио учинити. Кад једномесечари и једноданци из два разна села хоће да се откупљују (или отклапају), иду обично у село у коме је гроб умрлог. Ако пак то не би могли, онда донесу земље у чарапи са гроба умрлог а у своме гробљу узму земљу са два незнана гроба, па се откупљују код орахове жиле. ²) Будаком се откопа једна орахова жила, која је близу површине, па се на исту метне донета земља у чарапи, упали воштана свећа и метне чаша с вином. За тим се један крај од железа (гвожђа) закачи за жилу и чарапу са земљом, а други за ногу онога који хоће да се откупљује (отклапље). Онај (или она), који хоће да се откупљује, говори ономе што ће да га побратими: "Прими Бога и Св. Јована и откупи роба од гроба, од данас довека да си ми побратим", на шта он одговара: "Примам ти Бога и Св. Јована, откупљујем ти роба од гроба и од данас довека јесам ти побратим". Тако три пута. После овога, оно лице, које се откупљује, узима чашу с вином и наздравља ономе, који га откупљује, на исти начин као и у цркви код иконе. Најзад се пољубе преко жиле и побратимљени скида железо с ногу ономе, који је братимио, и тако је побратимство извршено. Свећа се не враћа кући, већ се оставља да ту сва изгори. На исти начин може да се врши братимство (откупљивањем) на гробу умрлог, па макар он био умро и пре 15. година. У том случају жилу замењује гроб.

   Но то откупљивање може да се врши још и на три следећа начина: 1) мати онога лица, које болује, или нека друга жена из породице, одсече прут од шипка (дивље руже) и измери га на болеснику (болесници), тако да буде исте дужине с њим, па га у вече однесу на гроб умрлог, и ту га остави, говорећи умрлом: "Немој (по имену) тражити мога Божина (или како се болесно лице буде звало); он ти не треба, јер ти тамо имаш доста твојих другова (и сад се ређају имена умрлих из куће); а ако баш хоћеш да дођеш да га узмеш, ти се на овај шипак заустави и ту остани". Сутрадан рано (пре сунца) та иста жена долази с часом вина на тај гроб, те са њега и још друга два незнана гроба узима по мало земље и меће је у вино. То носи кући, па запоји тим вином болесно лице на вратници, а после тога се враћа на супротну страну. 2) Узима се с ватришта комадић камена, мало соли и хлеба, чаша воде и вина и једна пара, па се то заједно с болесником однесе рано у јутру на гроб (с којим је болесник једномесечар) и говори се: "Ако хоћеш друга, ево ти камен; ако си гладан, ево ти хлеба и соли; ако си жедан, ево ти вина и воде; ако хоћеш пара, ево ти и то; само ми немој узимати Марка (име болесника)". Тако се каже три пута, па се трећи пут брзо одлази не осврћући се. 3) Једна жена из куће или породице треба да отидне с болесником рано у јутру на гроб умрлог, с којим је болесник једномесечар, и да понесу пару (ма коју) и цвет (обично босиљак) и то да метну у рупу, где стоји барјак говорећи: "Ево ти пара и цвет, а ти да даш моме Милошу (или како се буде звао болесник) бели свет". Тако говори три пута.

   Сва ова три последња начина одкупљивања врше се без братимства, али се сматрају као увод у братимство, јер ако не би помогли, онда се одмах братими на један од горе описаних начина.

   Братимљење са узајамним лизањем крви, које помиње г. Милићевић, овде не постоји. Чуо сам да се тако братиме горски хајдуци и Арнаути.

   У најновије време братиме се руковањем и љубљењем (па ма на ком месту). То чине обично људи, нарочито младићи, кад желе да живе лепо и да ту жељу вежу неким чином. Познавао сам једно лице које се на тај начин братимило са преко 15 лица.

   По варошима је ручни девер младожењин побратим, те се и то братимство поштује на исти начин као и остала.

   Девојке, које немају браће, често пута братиме некога младића из добре куће, па макар и не биле болесне.

   У народу се сматра теже братимство, које се врши код гроба умрлог него код цркве.

Седељке (Села или Прела) - ОБИЧАЈИ СРПСКОГ НАРОДА ИЗ ЛЕВЧА И ТЕМНИЋА од Станоја М. Мијатовића

Седељке (Села или Прела)

   Оно, што се по другим крајевима наше домовине зове село или прело, овде се зове седељка.
Седељке бивају одмах по Петров-дану, па трају до позне јесени. На њих иду све женске, које могу по штогод да раде. На седељкама се највише преде, а може и да се чешља вуна, препредају конци, и др., али се никако и никад ту не плете и не шије. Седељке бивају уочи сваког радног дана, само не уочи среде и петка. У ова два дана скупљају се рано изјутра и то се зове на подранак. Исто тако понеки пут се купе и у понедеоник, изјутра.
   На седељку иду из једне куће по две или три женске. Свака понесе са собом рад, који ће тамо радити и бреме дрва или пуна крила поздера, што ће јој за ватру требати; без дрва никога не примају на седељку. На седељку иду у први мрак, одмах по вечери. Седељке бивају обично у селу, на раскрсницама или пред чијом вратницом, на сокаку, и ту долазе обично женске из суседства или најближе околине. Девојчићи и девојке, пред чијом вратницом, или у близини чије вратнице бивају седељке, дођу прве на то место, те наложе ватру и побришу свуд унаоколо око ватре. Разуме се, да ни оне, и ако врше овај посао, не смеју ту да дођу без дрва. Свој долазак или започетак седељке објављују песмом:
"Петролеро, Петар ложи седељку", итд.
или:
"Еј, седељка је веће наложена,
Еј, купите се друге на седељку,
Еј, из свих кућа око нашег дома,
Еј, да кунемо свињареву мајку,
Еј, што проказа многи жир у гори,
Еј, те свињари у гору одоше,
Еј, сви одоше, па опет дођоше,
Еј, мој војин оде и не дође", итд.
   На ову песму одмах почиње скупљање, и скупе се у часу као војници на глас трубе. Кад седају око ватре, зна се свагда које је чије место, те тако не бива око тога речкања нити препирке. Старије жене обично седе у зачељу ватре, а млађе и деца свагда у прочељу. Деца обично ложе и чаркају ватру, а ако би која женска донела који печењак, њихова је дужност да га испеку, али за то добивају део од њега.
   На седељкама, као и на молбама, причају, загонетају се, питају се и певају. Певају девојке и млађе жене, и то све две и две на глас. Прво отпевају њих две један стих песме, па га друге две понове, и то тако иде редом. Песме од седељки и њихове арије врло су различите. Поред народних песама човек може да чује често и покоју ирошку, па и севдалиску песму.
   Седељке трају обично до после пола ноћи. При крају се пева:
Не пој, пиле, рано,
Не буди ми господара мога, итд.
   После овога разилазе се и иду свака својој кући.
   И ако се на седељке скупљају само женске, ипак су ретки случајеви, да се на њима ма којој деси шта неповољно. Колико ми је познато није се у овом крају десила ни једном отмица о седељкама. Поред певања, причања, загонеткања итд. на седељкама жене претресају још и "сеоску политику". Ту ретко кога оставе на миру, а да га не "претресу" те вечери. Не штеде ни људе ни жене, па ни њихове укућане. У тим разговорима радије износе људске мане но врлине. Кад им дође које мушко у друштво, не воле да говоре, већ обично ћуте. Кад се којој од њих придрема, певају јој:
Не спавају, мори друго, не спавај,
Крмељи ти очи залепиле,
А слине ти уста затвориле,
Кудељу ти ватра изгорела", итд.
или:
Спавај ми, спавај, дангубо,
Кудеља те лишила,
К'и стара старца ћираца,
Ки стара вола ћуприја,
Ки стара јарца ћиприја.
Ћипри ми нешто сушкаше,
Девојку момак љубљаше.