ПРЕРАДОВАЦ - манастир

ПРЕРАДОВАЦ

МАНАСТИР

Манастир подигнут у 13. веку. Обновљен је 1871. године, од стране епископа жичког Јанићија и братства манастира Каленић. Најновија његова обнова, започета је 1996. године, за време Епископа Саве,  Обнова је довршена 2004. године, када је црква фрескописана и освећена, од стране Епископа шумадијског Јована.

Историја, архитектура, сликарство

Скромни историјски извори, као и народно предање, постојање манастира у Прерадовцу везују за суседни манастир Каленић. Верује се да је црквица подигнута међу каленићким виноградима, да би монаси који су учествовали у радовима имали могућност учествовања у богослужењима. Остао је помен да су Турци 1788. године запалили манастирске зграде у селу Прерадовцу, односно да је црква запаљена током Хаџи Проданове буне 1814. године. У једној пригодној књижици поводом обнове и васпостављања манастира у XX и XXI веку пренето је мишљење, без научне потврде, стручњака који су радили на заштити манастира Каленића, да би он могао бити подигнут пре Каленића (!). Мада се у поменутој публикацији помиње да постоји запис (?) да је црква обнављана од 1857. године и да је 18. октобра 1861. године освећена од Митрополита српског Михаила, у храму се налази плоча са натписом да цркву подиже 1871. године Епископ ужички Јоаникије Нешковић (игуман Каленића средином XIX века) трудом каленићког братства. Посвета светом Симону монаху (краљу Стефану Првовенчаном) вероватно је у вези са склањањем његових моштију у манастир Каленић од 1815. до 1839. године.

Црква Светог Симона монаха у Прерадовцу била је парохијска за житеље села Волујка, Пуљака, Дубнице, Секурича, Белушића, Брајановца, Калудре, Лепојевића и Опарића и о томе су сачуване матичне књиге крштених, венчаних и опојаних. Монаси који ту служе везани су за манастир Каленић. Након Другог светског рата, са осталим пољопривредним поседима манатира Каленића, одузете су и парцеле (виногради) у околини некадашње прерадовачке цркве.

Иницијатива за обнову, односно оживљавање прерадовачке цркве покренута је 1988. године, да би права обнова започела 1995. године. Реконструисани храм осветио је 7. октобра (на дан храмовне славе), Епископ шумадијски Сава. Женски манастир Светог Симона монаха основао је 2003. године Епископ шумадијски Јован. Прерадовачкој цркви су враћени и земљишни поседи на којима је подигнут манастирски виноград. Конак је подигнут 2004. године, а постоји и звоник.

Храм је зидан ломљеним каменом у доњем делу, а опеком у горњим зонама. Кров је двосливан, црква је омалтерисана и обојена у бело. Јасно издвојене две фазе зидања као да представљају две различите замисли изградње цркве. Мада је у основи тролист, горњи део од опеке представља невешт покушај да се основа засведе као једнобродни објекат, без куполе.

Савремени зидни живопис рад је иконографа Слободана Јанићијевића из Јагодине. На иконостасу се налазе репариране иконе из XIX века. У цркви су постављене иконе Симона монаха и Симеона Мироточивог, рад академског сликара Милована Арсића, родом из Опарића.