КАЛЕНИЋКИ ПРЊАВОР
Како остали манастири у Србији, тако је и манастир Каленић имао своје имање на коме су људи радили да би исхранили себе и породицу. Током времена велики део манастриског имања прешао је у реку сељака. Они су се населили близу манастира, па је по овом манастриру село добили име Каленићки Прњавор. Прњавор је назив за манасирско имање.
Скоро код сваког манастира постоји прњавор, само што носи име манастира на чијем је подручју.
Каленићки Прњавор је насеље у Србији у општини Рековац у Поморавском округу. Према попису из 2011. било је 150 становника.
До Другог српског устанка Каленићки Прњавор се налазио у саставу Османског царства. Након Другог српског устанка Каленићки Прњавор улази у састав Кнежевине Србије и административно је припадао Јагодинској нахији и Левачкој кнежини[1] све до 1834. године када је Србија подељена на сердарства.
Литература
Како остали манастири у Србији, тако је и манастир Каленић имао своје имање на коме су људи радили да би исхранили себе и породицу. Током времена велики део манастриског имања прешао је у реку сељака. Они су се населили близу манастира, па је по овом манастриру село добили име Каленићки Прњавор. Прњавор је назив за манасирско имање.
Скоро код сваког манастира постоји прњавор, само што носи име манастира на чијем је подручју.
Каленићки Прњавор је насеље у Србији у општини Рековац у Поморавском округу. Према попису из 2011. било је 150 становника.
До Другог српског устанка Каленићки Прњавор се налазио у саставу Османског царства. Након Другог српског устанка Каленићки Прњавор улази у састав Кнежевине Србије и административно је припадао Јагодинској нахији и Левачкој кнежини[1] све до 1834. године када је Србија подељена на сердарства.
У насељу Каленићки Прњавор живи 137 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 49,1 година (47,1 код мушкараца и 50,9 код жена). У насељу има 49 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,04.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
Литература
Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић. ed (на српском). Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823. Јагодина: Историјски архив Јагодина. 86-902609-5-1. Приступљено 12.07.2012.
Приче о левачким селима - Братотивоје Марковић, 1997.г.
Нема коментара:
Постави коментар