„Музика је нешто што у мени вечно живи“
Његова љубав према народној песми није случајана јер је одрастао у породици где се одувек слушала добра песма и сви су лепо певали - мајка севдалинке, тетка врањанске песме, ујак романсе - тако да га је све то привлачило од малих ногу.
„Моји први почеци су били у КУД – у „АБРАШЕВИЋ“ из Крагујевца, где сам провео најлепше године свог живота и стекао дивне пријатеље са којима се дружим и дан-данас“ – поносно се сеће Неша , и додаје „Поред тога стекао сам и велико искуство кроз наступе на њиховим концертима“.
Године 1984. учествује на манифестацији „Распевана јесен“ у организацији Продукције грамофонских плоча Радио Телевизије Србије и Радио Шапца. Тада је било дванаест младих кандидата са највећим зведама бивше Југославије а турнеја је трајала четрдесет дана по свим већим градовима велике Југославије.
„Био сам сигуран у своје певање али сам, као релативно млад човек, имао
заиста велику трему пред публиком јер није лако певати пред десет-дванаест хиљда људи.
Имао сам среће да сам иза себе имао сјајне свираче, који су од мене тражили да увек дајем маскимум свијих могућности како бих оправдао њихово поверење које су ми указали.
Морам да поменем два наша земљака, Хранислава Урошевића – Баџу, и Милинка Марковића из Кавадара , од којих сам ја, на неки начин „крао“ занат. Одлазио сам на места где су они певали и помно учио од њих“ – поносно нам открива наш саговроник.
Највише је радио у оркестру Драгана Милошевића – Галета из Крагујвца а имао је и част да сарађује и са Мирком Кодићем, Слободаном Лекићем, Синишом Туфегџићем, Бором Дугићем....
По наговору Аце Костића снимио је песму „Текла река Лепеница“ уз коју су се Крагујевачни годинама будили.
„Певање ми је донело много тога у животу, пре свега путовања. Упознао сам дивне људе, са којима сам и дан-данас добар пријатељ, тако да ми је то највеће богатство. Музика је нешто што у мени вечно живи.
Младим певачима поручујем да морају да прођу својеврсну школу, а најбоља школа за почетак је певање у неком културно-уметничком друштву“ -закључује наш саговорник.
Ненад Филиповић и данас негује традиционалну добру песму, учествује на смотрама и културно-уметничким манифестацијама и представља Левач на најлепши начин , и то песмом , кога радо слушају младе генерације.
Милан Р. Јовановић