На Ђурђев-дан. - Овога дана, у јутру рано, сва се кућња чељад окупају у кориту или реци, ако је близу. У ту воду мећу: копитњак, здравац, калопер, коприву, омилен, селен, и друге траве и цвеће. Улога сваке метуте траве тумачи се скоро по самом имену, али коприву мећу да деца жарко љубе своје родитеље. После купања сви се обуку у ново и чисто одело и опашу врбом и дреном; врбом да расту као врба а дреном да буду здрави као дрен. Још задевају за појас: здравац, селен, рутвицу, и још понеко цвеће. Кога би сунце затекло у постељи на Ђурђев-дан, тај неће, како народ верује, бити здрав преко целе године.Овога јутра пусти се рано стока, те се напасе по пшеници и великој трави. Свак се сада стара да му стока буде добро сита, јер верује како му стока буде тога дана сита, тако ће бити и преко целе године. Занимљиво је, да овога јутра стока пасе обично росну траву, па су ретки случајеви да јој шкоди. Народ тумачи да је сада чува сам Св. Ђорђе. Чим се музна стока дотера с паше, одмах се музе у окићену ведрицу, као што сам то већ напоменуо. То се млеко свари и даје деци да једу. Сваком, пре јела, сипају воду за врата, да би млека било као воде. Многи не окусе млека, сира, и јагњећег меса пре Ђурђев-дана, а нарочито неће то окусити мајке, којима су деца умирала, или које имају децу "на сиси".
Овога дана стока се крми око ручка и то на овај начин: с трицама се помешају све оне траве, које су набране на Биљни Петак, па се са тим закрми стока. За ово се набране траве претходно ситно исецкају, како би се лакше с трицама замеле. Стоку крме обично жене а ређе људи. Понеке жене, при крмљењу, мећу трице у круг од своје канице, да се не би стока преко године растурала. Трице се соле сољу од божићног дана. Стока се овога дана крми, да би била здрава и напредна. Телад и јагањци се не одвајају овога дана после музења од крава и оваца, већ цело дан иду заједно; тако се то "ваља" због запата саме стоке.
Ујутру рано на Ђурдјев-дан направи се од лесковог прућа неколико крстића, па се по један метне под стреху од куће и осталих зграда, а остале однесу у њиве и винограде, те их тамо забоду у земљу. Ово се чини за то, да би крст сачувао дом и имање од свакога зла и непогоде.
Многе жене измивају овога јутра главу своје деце са сврачијим или врањим јајетом. Ово чине за то, да не би деца имала по коси полеп (прут - перут).
Овога дана ретко ко преко дана спава, јер кажу, ко то чини, биће после преко целе године спављив и дремљив.
Имућни људи кољу за овај дан јагањце, јер верују да ће им се стока после боље патити.
Ко је шугав, треба овога јутра да се окупа у роси, па ће му шуга проћи.
"Ваља се" да мати на Ђурђев-дан посеје конопље, па ће јој деца брзо расти као конопље.
"Не ваља се" на три дана пред Ђурђев-дан сејати кукуруз, јер ће да га једе много црв.
Многе породице у овоме крају славе Ђурђев-дан.
Ако је на Ðурђев дан ведро, биће родна (берићатна) година.
