Велик-дан (Васкрс)
Пред Васкрс, који се овде зове и Велик-дан, на Велики Четвртак или Велику Суботу, граде се (боје) јајца и пеку колачи. Јаја се граде највише у варзилу, српку, броћу, рују, љускама од црног лука, а у најновије време и у разним металним бојама. ¹) У колаче се мећу бела и бојена јаја. У овом случају бојена јаја пеку се по два пута: у бакрачу или лонцу при бојењу и под сачем у колачима.
На Васкрс, у јутру рано, понеки се умију водом, у којој је преноћило црвено јаје, здравац, рутвица и калопер. Ово се чини ради здравља. Из истог узрока даје се овога дана деци те прво окусе вино, да буду црвена као вино. После тога дају деци црвена јаја, те се туцају; онај, који разбије коме јаје, он му га узима, и овај је дужан да му га да. Ручак бива рано, одмах после службе божије. Понеке жене покупе оне љуске, што су их деца ољуштила од обојених јаја, па их иситне, замесе са пшеничним брашном и тиме залепе горњи део кућњег прага. Ово чине за то, да би се кућа сачувала од сваког зла и невоље. На Васкрс се поздравља са: "Христос васкрс;" и отпоздравља са "Ва истину васкрс'". Првога дана Васкрса не иде се нигде од куће, а другога дана обично жене иду у госте, и у том случају носе јаја с колачима, и то онолико комада, колико у дотичној кући има чељади. При том се добро пази да се које чељаде не изостави, јер би слутио његову скору смрт. Бабе шаљу зетовима велики колач са по десет и више јаја.
Има изрека у народу, која каже: "Васкрс је до подне црвен, а од подне зелен", или: "До подне у јаја, а од подне у коприве". Тиме хоће да се каже, како овај празник већином долази у дане, кад је наш сељак у највећој оскудици, те нема довољно ни хлеба за исхрану.
Имућнији људи на Васкрс кољу јагањце или младе прасиће.
Сва три дана Васкрса купи се пред вече оро, које обично траје до првога мрака.
На Васкрс, у јутру рано, понеки се умију водом, у којој је преноћило црвено јаје, здравац, рутвица и калопер. Ово се чини ради здравља. Из истог узрока даје се овога дана деци те прво окусе вино, да буду црвена као вино. После тога дају деци црвена јаја, те се туцају; онај, који разбије коме јаје, он му га узима, и овај је дужан да му га да. Ручак бива рано, одмах после службе божије. Понеке жене покупе оне љуске, што су их деца ољуштила од обојених јаја, па их иситне, замесе са пшеничним брашном и тиме залепе горњи део кућњег прага. Ово чине за то, да би се кућа сачувала од сваког зла и невоље. На Васкрс се поздравља са: "Христос васкрс;" и отпоздравља са "Ва истину васкрс'". Првога дана Васкрса не иде се нигде од куће, а другога дана обично жене иду у госте, и у том случају носе јаја с колачима, и то онолико комада, колико у дотичној кући има чељади. При том се добро пази да се које чељаде не изостави, јер би слутио његову скору смрт. Бабе шаљу зетовима велики колач са по десет и више јаја.
Има изрека у народу, која каже: "Васкрс је до подне црвен, а од подне зелен", или: "До подне у јаја, а од подне у коприве". Тиме хоће да се каже, како овај празник већином долази у дане, кад је наш сељак у највећој оскудици, те нема довољно ни хлеба за исхрану.
Имућнији људи на Васкрс кољу јагањце или младе прасиће.
Сва три дана Васкрса купи се пред вече оро, које обично траје до првога мрака.
