среда, 14. септембар 2016.


У ДРУШТВУ СА ВАСИЛИЈОМ СТЕПАНОВИЋ, МЛАДОМ РЕЦИТАРКОМ ИЗ ТЕЧИЋА


У селу Течићу у општини Рековац  са својом породицом живи ВАСИЛИЈА – ВАСКА СТЕПАНОВИЋ, ученица четвртог разреда Основне школе „Светозар Марковић“ у Рековцу.
Поред тога што је одличан ученик и успешно савлађује  своје школске  обавезе и подједнако обожава математику и физичко васпитање, где је поносна на своју учитељицу Љиљану Марковић,  Васка се бави и другим ван школским  активностима  као што су  играње у  фолклору, плесом, гимнастиком...
Како нам је открила, њена највећа љубав је казивање стихова.
„Овим  сам почела да се бавим још у другом разреду основне школе када сам победила на Општинском  такмичењу у Рековцу и пласирала се на регионално такмичење“,  истиче млада Василија.  
„На овом такмичењу приметио  ме  је Горан Петровић, председник КУД – а „ЛЕВАЧ“ у Рековцу и одмах ме  ангажовао  у КУД-у.“
 Како нам је Горан Петровић рекао, циљ је да се свим талентима пружи могућност да покажу своје активности за које су талетонвани и учине срећним и себе и друге.
„У КУД – у „ЛЕВАЧ“ такође се  бавим  играњем у  фолклору у најмлађој и средњој групи“.
Питали смо је  која јој је најдража песмо коју воли да рецитује?
-          Најдраже  су ми  песме    „Сви моји преци“, Добрице Ерића
и „Здравица народу српском“ Љубивоја Ршумовића“, каже Васка и додаје „Песмом   Здравица народу српском освојила сам победу на Општинском такмичењу у Рековцу и тиме  се пласирала на регионално такмичење рецитатора“.
            О томе које су теме стихова које воли да казује , Василија каже:
            - Највише волим да рецитујем здравице и родољубиве песме. То су углавном оне песме пуне љубави  ма које врсте била.“
            Колико је потребно времена да научиш стихове напамет?
-          Да бих научила песму од  3 – 4 строфе потребно ми је десетак минута а са
више строфа а највише 15  минута.
            Ко ти је највећа подршка  и ко ти се највише радује твојим успесима?
-          Највећа подршка ми је моја породица, мама Зорица, тетка Беба, деда
Радован, баба Драгица и прабаба Љубица. Прабабу Љубицу желим да највише истакнем јер она у својој деведесет другој години и даље доста чита и казује ми оне песме које ја незнам. Такође она је најстарији члан Библиотеке у Рековцу.
Велику подршку имам од свога КУД-а и од својих другова из школе!“
            Од тада до данас много је наступа на којима је Василија казивала стихове својих омиљених песама. Неке од њих посебно је издвојила:
            „Посебно су драги наступи у Рековцу, Рабеновцу, Секуричу, Каленићу, Врњачкој Бањи, Тополи ... Такође сваке године учествујем на Дану школе коју похађам. Имам благослов од свога свештеника Новака Илића да сваке године на Ускрс у храму Св. Архангела Гаврила у Рабеновцу одрецитујем своју омиљену песму.“
            Много је награда и признања које је Василија добила на манифестацијама рецитујући песме:
            „На овим манифестацијама освојила сам награду за прво месту на Општинском такмичењу, награду на освојено друго место здравичара на Левачком сабору 2016. у Каленићу, као и захвалнице и признања за учествовање на манифестацијама у Рековцу, Рабеновцу, Секуричу, Каленићу, Врњачкој Бањи, Тополи ...

Посебно су ми драге награде из школе за одличан успех, награда поводом „Светог Саве“,  такође награде од Библиотеке  „Др Милован Спасић“ за најбољу тему,  за најбољег читача,  награду за почетак школске године...“
            Збирку освојених награда Василија допуњује наградама  на такмичењу из математике, каратеа и плеса.
            И док смо слушали њену омиљену песму „Сви моји преци“ које нам је  казивала, нисмо могли а да не приметимо колекцију  награда лепо изложених у њеној соби  где почасно  место заузимају два лепа пехара која красе собу а највише младу  Васку. у њеним рукама.  
            Нама преостаје да младој Василији пожелимо још много успеха у својој рецитарској каријери и да њена колекција награда у постигнутим резултатима  буде још богатија.
             

                                                                                           Милан Р. Јовановић